Gacovic Od romanskog stanovnistva do Rumuna Timocana (VII-XVI vek) knjiga III (1)

'P_
104 Slavoljub Gacović
quomodo — dr. cum „kako“, susu = sursum — ar., dr. sus „gore, naviše“,
unde – dr. unde (unđe) „gde“ (de unđe, pe unđe „odakle, gde“), itd.
VI 5. 8. Predlozi i veznici. Ova sklonost spajanja sa drugim partikulama
ispoljava se još izraženije u oblasti predloga i veznika: contra — ar.
cdtrd, dr. cdtre (cdtrd) ,ka, prema“, cum — ar., dr. cu „sa“, de — dr. de (đe)
00", de-in – ar., dr. din (din) „iz“, de-inter — dr. dintre (dintrd) „(iz)među,
od“, de-in-spre — dr. dinspre (dispre) „prema, s(a)“, de-post — ar., dr. dupči
„posle, iza“, de-super – dr. despre (despre) „u vezi sa, o, sa“, de-suptus — dr.
desupt (đesupt) „ispod, pod, niže; odozdo“, foras — ar., dr. fard „bez“, illacad
– ar., dr. la „kod“, in — dr. in „u“, inter — ar., dr. intre (intra) „(iz)među“,
lungo — dr. lingd „pored, do“, paene-ad — dr. pinči „dok“, per – dr. pe, st.dr.
pre, ar. pri „na, o, per-extra — dr. peste (pisće), st.dr. preste, ar. priste
„preko“, per-in — dr. prin (pin), ar. prin „kroz“, per-inter — dr. printre
(pintrd) „između. kroz“, per-intro — ar. printru, dr. pentru (pčntru) „Zbog“,
per-super — dr. peste (pisće) „preko, iznad“, per-de-super — dr. pedesupra
(piđesupra) „(iz)nad, odozgo(re)“, de-de-super — dr. didesupra (didesupra)
wispod, odozdo(le), subtus — dr. subt (supt) „(is)pod“, itd.
Još vazniji broj veznika je nastao u sferi rumunskog jezika, no neki od
njih su već bili operativni u vulgarnom latinskom: de-hora — dr. doar (dor)
„možda“ (dor d-o fi bun — mozda će biti dobar), de-quod — dr. dacd „ako;
ukoliko®, ea-re — dr. iar (jar/d@/) „opet, ponovo“, in-quantum — dr. incit
wukoliko®, neque — dr. nici (#ic) „niti“, per-quomodo — dr. precum (pecum)
„kao 3to, kao i“, quam — dr. ca „kao“, quia se — dr. ca sd (cd sd) „da bi“, sic
— dr. si „i“, unquam — dr. incd „još“, ori — dr. or „ili“, itd. .
VI 6. Grčke pozajmice u latinskom i rumunskom jeziku
Pored napred navedenog supstrata, jezik Balkanskog poluostrva koji
je sasvim sigurno imao veliki uticaj na latinski jezik, jeste grčki. Taj uticaj
potiče iz najstarijih vremena i veoma je snažan u svim domenima leksike na
celom prostoru Romanije. Pored grčkog iz Velike Greke (Magna Graecia),
koji je bio u dodiru s latinskim na Apeninskom poluostrvu i uveliko uticao
na albanski jezik preko Otranskih vrata, urbana i ruralna latinofona sredina u
Podunavlju bila je u dodiru sa helenofonom zonom koja je išla linijom od Ja-
dranskog mora u Albaniji, pa juzno od Skoplja i kroz okolinu Custendila i
Sofije na planinu Balkan i dalje ka crnomorskom primorju.’*® Zato mozemo
ocekivati u ramunskom jeziku s obe strane Dunava neke specifične pozajmice
koje se mogu analogno prezentovati sa onima koje su saduvane u srednjovekovnim
italijanskim govorima ili u albanskom. Izmedu ostalog, postoje reči
koje korespondiraju sa navedenim o&ekivanjima i koje, svojom formom i
|
Romanizacija i romansko stanovnistvo Timocke zone (I-XVI vek) 105
znacenjem, svedoce o usmenim kontaktima naroda, o gréko-latinskim jezičkim
kontaktima, a i o gréko-rumunskim kontaktima na podrugju istoéne i jugoistočne
Srbije tokom XI-XII veka. Ti kontakti su najéeée ostavili traga u
nomenklaturi biljaka i Zivotinja:
Bpdraxoc (dijalekatska varijanta uobitajenog naziva Pdtpaxog >
rum. broascd „žaba”) > lat. *broticus > rum. broatec „žaba gatalinka” (upor.
kalab. vroticu, lukan. vrotica),
peotixivog (prid.) „od mastike” > lat. mastic(h)inus > rum. mesteacdn/mdstduc
,breza”,
TETUPOG ,,papirus” > lat. papyrus (sa y izgovaran u, po narodnom običaju,
a po učenom izgovoru bio je #) > rum. papurd „rogoz”,
0TUTOG „trupac; stablo” > lat. stupus > rum. stup „košnica”,
Takode, kontakti su o¢igledno ostavili traga i u nomenklaturi poljoprivrednih
i stogarskih termina:
mac(h)ino(r) „meljem”, derivat od machina „mašina, dizalica” < gré.
dorski poyavd (u atitkom dijalektu pnyavi) ili potiče direktno iz gré. glagola
payavdopo „fabrikovati, proizvoditi” odakle dolazi rum. mdcina
»(sa)mleti” (upor. iransku pozajmicu mééan „mlin”),
Tr{v > lat. *puting > rum. putind/puéing „bačva, kaca” (upor. friulanski
pddine),
XUAGG „sok” > lat. *c(h)¥1us > rum. cir „žitka masa od kukuruznog
brašna za kačamak” (upor. alb. gull „sok”).
Na kraju ću navesti nekoliko primera iz uobičajenog rečnika:
*ammagire formiran iz grč. pdyog „mag, vradar, bajalnik” sa lat. pref.
ad- > rum. amdgi ,,obmanjivati se” (upor. sard. ammajare „očarati, omadija-
),
YUpoc „krug” > lat. gyrus > rum. jur „oko, (una)okolo” (sačuvan u italijanskom
i provansalskom, ali sa kasnim izgovorom y u i: ital. giro),
pdptup ,svedok” > lat. martyr > rum. martur/martor(e) i marturia
„Svedočenje“ (u drugim romanskim jezicima značenje je hrišćanski „svedok”,
a grč. y izgovora se i),
HIK(K)GG, narodna i dijalektalna varijanta od pikpdg „malo” > lat,
*mic(c)us > rum. mic „mali” (upor. sicil. nicw),
mpdoqo:toc > lat. *prospitus (sa latinskim starim i narodnim izgovorom
p umesto grč. q i sa zatvaranjem kratkog neinicijalnog vokala) > rum.
proaspđt „svež” (upor. pdne proaspdtd „svež hleb®),
otdAog „kolona, stubac” > lat. *stylus > rum. stur „ledenjak, ledenica;
rese” (sa izgovorom y u ; upor. alb. shiyl, shtillé „sStub”)?66,
% Ivic, Srpski narod, 24.
% Fischer, Latina dundreand, 142-144.