Gacovic Od romanskog stanovnistva do Rumuna Timocana (VII-XVI vek) knjiga III (1)

158 Slavoljub Gacović
u
Zaslužuje pažnju npr. činjenica da ime Negos/av nije nosio samo jedan
od Vlaha žičkog manastira, nego i Vlah, tačnije vlaški starešina katuna
Komaini, zabeležen u povelji srpskog manastira Gračanice oko 1316 godine.
Takva imena čine čitav kompleks, kao što je već navedeno, npr. Dragoš,
Draguš, Dragšan, Neg, Negota, Neguš, Než, itd. Dovoljno je spomenuti da u
radu Jirečeka o Romanima u Dalmaciji, imena Drago i Dragus, koja
možemo uporediti sa slovenskim korenom „drag“, istovremeno figuriraju i u
spisku slovenskih antroponima i u spisku romanskih, grčkih i dr.
neslovenskih prezimena i imena.®® Zanimljivo je ukazati na činjenicu da se
vojvoda Drago§ u starim moldavskim letopisima pojavljuje kao
rodonačelnik vlaškog (rumunskog) stanovništva u Moldaviji i kao osnivač
moldavske državnosti sredinom XIV veka.“%4
Govoreći o broju te tri grupe antroponima, ne smemo zaboraviti
četvrtu, najmnogobrojniju grupu imena — slovensku (srpsku) koja uključuje
antroponime 120 Vlaha (od ukupnog broja 219, tj. približno 55%). Ističući tu
mnogobrojnost slovenskih imena, neophodno je u isto vreme uzeti u obzir
mogućnost da neki od antroponima te grupe, npr. Berilo, Vojilo, Dragomir
itd. mogu spadati u srpsko-vlašku grupu, isto kao i neophodnost preciziranja
i ispravljanja u literaturi ve¢ postojećih zaključaka i pretpostavki o ulozi
slovenskih imena među Vlasima u srednjovekovnoj Srbiji.“5
Ako uzmemo u obzir uzajamnu vezu navedenih grupa, naravno i svu
nestabilnost načina klasifikacije, i rasprostranjenosti imena, može se reći da
teza koja se susreće u istoriografiji, radovima Novakovića i Filipovića, o
“ogromnoj” većini i preovladavanju slovenskih imena nema oslonca u
materijalima žičke povelje, jer kalendarska i romansko-vlaška imena čine
ovde približno 18-19% od ukupnog broja, a srpsko vlaška grupa oko 23%,
što smanjuje udeo četvrte slovenske (srpske) grupe antroponima, koju čini
nešto više od polovine sa spiska žičkih Vlaha s početka XIII veka.“%5
Za rasvetljavanje ove problematike važno je ukazati na neosnovanost
tumačenja vlaških imena iz humske povelje, koja je dao Grujić. Navodeći
imena Vlaha (u povelji je navedeno 39 muškaraca), Grujić zaključuje da su
sva imena — srpska, osim imena Sarban i nadimka Gagul. Ipak analizom tog
spiska mogu se izvesti drugačiji zaključci. Recimo, jedan od humskih Vlaha
zvao se Lepčin Bratotić, a jedan Vlah (starešina ?) katuna Pinušinci u južnoj
Srbiji iz XIV veka zvao se Lepčin. Isto tako pri oceni imena Negoslav (tako
su se zvala trojica humskih Vlaha) treba se setiti, da su to ime nosili Plasi,
@3 K. Jireček, Romani, 165, 223, 278.
%4 B. M. Tauak, 9. A. PRkMaH, Jezenda o /lpazoue u ompasicenue 6 neii cpeOeaekoaoit
ommuseckoii cumyayuu 6 6ocmouHo\i IIpukapnambe, iHWMeckas HCTOPHA W (bonbknOp,
Mocksa, 1977, 212.
95 E, I1. Haymos, Baaskauckue Baaxu, 35.
% Ibid, 35.
Romanizacija i romansko stanovnistvo Timocke zone (I-XVI vek) 159
spomenuti u Zickoj i gracanickoj povelji. Zanimljivo je da ovde praktično ne
postoji kalendarska grupa imena, jer u nju sa izvesnom sumnjom mozemo
ubrajati samo jedno ime - Lupko, koje moZemo uporediti sa
starohri¢anskim imenom Lup, Lupus®’, dok u sastav romansko-vlaske
grupe ulaze imena osam Vlaha. Jedan od njih figurira samo sa patronimikom
— Ruganović, i pri tome je neophodno registrovati patronimik Dragoslav
Glotanovi¢ jednog od Vlaha četvrte grupe. U broj imena treée, tj. srpskovlaske
grupe ¢ini nam se potpuno pravilno ubrajati ne samo antroponime,
koji su se upotrebljavali često ili češće u vlaskoj sredini, kao npr. Negos/av,
nego i ona imena, koja prate nadimci ili neka druga imena koja su tipi¢no
romanska. Ta činjenica, da su u povelji navedeni Radoje Bukolaj i
Dragoslav Gagul, sluzi kao ¢vrst dokaz ve¢ pomenute pretpostavke, da je
medu srpskim Vlasima XIII veka bio rasprostranjen sistem dvojnih imena,
kada je jedno ime bilo slovensko, a drugo romansko, vlasko. Ta pojava bila
je tipoloski sli¢na sa poznatim sistemom dvojnih imena, kada su u Srbiji i
drugim zemljama egzistirala oficijelna hri§éanska imena i, istovremeno,
narodna slovenska.®®
Bez evidentiranja ovakvih pojava bilo bi neprihvatljivo dati’ocenu
prezimena Vlaha koja se susreéu u toj povelji, na način kako je to učinio S.
Stanojevi¢ u svojoj tezi o haotitnoj izmeSanosti imena unutar pojedinih
vlaskih porodica. U sustini, ponavljaju¢i njegovu metodiku, mi odmah
otkrivamo nesaglasnost i pgstojanje vlaskih imena sa slovenskim
patronimima, Bana Dobroslavi¢, Lepcin Bratoti¢ i Negoslav Tihojevi¢ i,
nasuprot, slovenska imena sa viaskim patronimima, Dragoslav Glotanovié i
Dobrihna Grdomancié. Dovoljno je upozoriti na sistem dvojnih imena, da se
shvati da se sin Dragoslava Gagula u oficijalnom aktu srpskih vlasti, po svoj
prilici, imenovao samo Dragoslav, a to, sa svoje strane, može stvoriti
netaénu predstavu o preovladavanju slovenskih antroponima medu srpskim
Vlasima na teritoriji Srbije tokom X1II veka.*”
Raniji kompleksi vlaskih opstina — katuna ili tzv. ,vlaske zemlje”
(terra Blachorum) — unutar drzave Nemanji¢a nestajali su zato što su
stpski kneZevi i kraljevi darovali Vlahe raznim feudalcima, duhovnim i
svetovnim, a to je dovelo do procesa postepenog, ali kontinuiranog,
7K. Jireček, Romani, 179.
% E. 1. Haywos, Sazkanckue Braxu, 37.
? Ibid, 38.
B. J Kopomok, Tepatuitt «Bonotuckan 3eMAA» 6 PAHHECPEOHESEKORBIX nuCb\eHHbIX
ucmouHukax, OrHMuecka MCTODHA BOCTOUHbIX poMaHueB, JipeBHocTb H cpemHHe Beka,
Axanemus Hayk CCCP, Hucruryr cnannHoneneHH# H GankaHHcrHkH, Mockna, 1979, 5-17; E.
IL Haymos, K eonpocy o 3WaueWuu mepsuna «Bnaxun» 6 XpoHuke mak Ha3biaeM0O20
Ancbepma, OrHWuecka HMCTOPHA BOCTOMHbIX poMaHueB, [[PEBHOCTs H CDEHHE BeKa,
Akanemus Hayk CCCP, UHCTHTYT cnaBsHoBenenus H GamkaHHcTHKH, Mocksa, 1979, 191-
203; E. TI. Haymos, Baskanckue Baaxu, 40.