Gacovic Od romanskog stanovnistva do Rumuna Timocana (VII-XVI vek) knjiga III (1)

nsıs— r —
18 Slavoljub Gacović
minima u vezi s prehrambenim proizvodima, kao: brinzd „sir“, zard/zar „kisela
beličasta tečnost koja ostaje nakon vađenja masla iz pavlake; surutka“;
bulz „grumen (zemlje); parče kačamaka“, arichitd „surutka; serum” ili iz
poljoprivrede: grapa „drljača”, gresie/greasd „brus”, itd.?1
Ako govorimo o prehrambenim proizvodima koji su proizašli iz odgoja
ovaca, potvrđujemo da su termini u generalnom smislu nasleđeni iz latinskog:
rum. lapte/lapée „mleko“ < lat. lactem, cas „kačkavalj“ < lat. caseum,
a specijalizovani su iz supstrata: zard ,,obrano mleko“, brinzđ „sir“, urdd
„trop od mleka, sličan siru“. Takode je searbdd sinonim za acru „kiselo“ <
lat. acrus, ali se koristi samo u vezi s mlekom ili čorbom, ili strepede/strepeđe
„crv u siru, larva Piophila casei“ je samo delimično sinonim za
vierme/verme „crv“ < lat. uermis. Termini koji se odnose na osobu koja se
bavi Cuvanjem stoke su latinski: pdstor „pastir“ < lat. pastorem ili pdcurar/pdcurari
„čobanin“ < lat. pecorarius, a iz supstrata se sačuvao poznati
termin za pastira, ¢obanina: baci/bac „starešina čobana“. Dakle, po misljenju
E. Coseriu-a, novi termin je obeleZen u korelaciji sa starim terminom. Na
primer, osnovnim terminima latinskog porekla tipa /ac „jezero; močvara“ (<
lat. lacus), apd „voda“ (< lat. agua), os „kost“ (< lat. ossum), arbore „drvo“
(< lat. arbor), ai/aj „beli luk“ (< lat. alium); sarpe/serpe „zmija“ (< lat. serpens),
viperd ,,poskok; mala zmija“ (< lat. uipera), cal „konj“ (< lat. caballus),
aprinde/aprinde ,(za)pali“ (< lat. apprendere), Ičinči „vuna“ (< lat. lana),
riu „reka“ (< lat. rivus) odgovaraju termini iz supstrata čije se značenje ·
specijalizovalo: baltd ,bar(ic)a, močvara, mesto stajace vode, veštačko jezero,
ribnjak, bilc „močvara livada“, simbure „koštica, jezgro*, copac „drvo“,
leurdd/l'urda „beli (divlji) luk“, balaur/balaure ,zmaj, aždaha; velika
zmija“, ndpircd „zmija (otrovnica); poskok“, mugscoi/muscoj „mula, mazga“,
scapdra „kresati, iskriti, varničiti“, brascd ,,vuna®, piriu „mala tekuéa voda,
potok“.3ž
U vokabularu Vlaha/Rumuna Timočana, poréd već navedene leksike
preuzete iz tračkog jezika, navešćemo i sledeće: abur „para“, bucurie/bucurije
„radost“, brincd „(zarazna) bolest“, briu „pojas“, buzd „usne“,
copil „dete“, farima „drobi“, fluier/flujer „frula“, fluiera/flujera „svirati (frulom)“,
traistd/trajstd ,,dZak sa gajtanima koji se nosi preko ramena“, bir „uzvik
kojim se teraju ovce“, ciupi/čupi ,kljucati; uštinuti (kljunom)“, daltd
„dleto“, ddrima „(raz)rušiti, razarati“, darimdwurd „ruševina“, farimd(turd)
„mrv(ic)a“, gata „završeno“, grumj „grumen (soli)“, jumdtate/jumdtace „polovina“,
mosnean/mosnan „slobodan seljak; baštinik“, spuzd „žeravica, pe-
' Sala, De la latind, 85.
3? Sala, De la lating, 86.
Romanizacija i romansko stanovništvo Timočke zone (I-XVI vek) 19
peo“, strungd ,,SuZenje tora gde se muzu ovce“, feapd/tap „kolac”, zgardč
„ogrlica“, itd.*
Oblasti u delovanju supstrata su one gde se poznavanje latinskih termina
od strane domorodaca suočilo s teškoćama, kao što smo videli u flori i fauni
u prvom redu, ali i u oblicima reljefa malih dimenzija, u veoma specijalizovanim
elementima pojedinih profesija, posebno u stočarstvu“ itd. Tako je
spomenuti apelativ mal „obala“, često zabeleZen u antickim i ranovizantij-
-skim izvorima na prostoru Balkana (4d Malum, Dimallon, Trimalia, Malua
= Mlava, Malontum -— Maluntum = Molunat, Malata, Malauicum,
KandpaArPa, Malontina, Maletum, Maleventum, zatim Dacia Maluensis =
Dacia Ripensis),”” koji Aleksandar Loma nalazi u oronimu Maljen, &ji naziv
nastaje od imena municipium Maluesatium u zapadnoj Srbiji, mada ga drugačije
tumači, Nedeljko Bogdanovi¢ u ojkonimu Maléa® kod Niša, a ja ga
nalazim u hidronimu Mlava < *Malva i oronimu Maljenik u severoistočnoj
Srbiji. Zatim, poreklom autohtona re¢ kao §to je mdturd „metla“ ima sli¢nu
strukturu sa rečju lingurd/lingurd „kašika“, koja potice iz lat. lingula, zatim
brinza/brinda „sir“ i rinzd/rindd „želudac“ sa osinzd „salo“ koja potice iz lat.
axungia, kao i viezure/vjezure „jazavac“, koja ima istu strukturu sa iepureljepure
„zec“ iz lat. leporem, itd.*®; terminologija u vezi sa stočarstvom:
caier/cajer „svežanj (vune)“, strungd ,ogradeno mesto za ovce, tor, obor;
uzak prolaz iz tora gde se muzu ovce“; delovi tela: burtd „trbuh“ (posebno
nastaje od lat. pantex > pintect/pincece „želudac“ i uenter > vintre „trbuh“,
sa evoluiranim znagenjem), itd.”
3 Sala, De la latind, 87.
3 Ivié, Srpski narod, 27: Karakteristicno je i to da u romanskim elementima albanskog je-
zika ima mnogo specifiénih spona sa rumunskim, a da su u oba jezika prisutni mnogi izrazi
pastirske terminologije koji ocigledno vode poreklo iz nekog starog predrimskog balkanskog
Jezika... preci Rumuna primajuci latinski jezik zadržali [su] iz svog ranijeg jezika upravo one
izraze koji su bili najprisniji njihovom nacinu života i za koje u latinskom mozda nije ni bilo
dobrih ekvivalenata.
35 Kanywckas, [Tareobankanckue penukmbi, 125-129.
% A. Loma, Imenski par Maljen : Povlen, Onomatoloski prilozi 1il, Beograd, 1982, 155-
167 (= Loma, Imenski par Maljen : Povlen). Ovde Loma navodi i oronim Mel (XIV vek) >
Mlić severno od Tuzle, oronim Mafić u Bosni i ime sela u Hrvatskoj, oronim Mali¢ iznad sela
Draksin u uZitkoj Crmoj Gori i u selu Dobrače na levoj obali Moravice, oronim Maljevac u
Polimlju i Pesteru, oronim Malovan (planina u Bosni, brdo u Hrvatskoj, vis Kosmaja, brdo u
Levču), itd.
37 N. Bogdanovié, Mikrotoponimija Svrljiga, Onomatoloski prilozi XVIII, Beograd, 2005,
102, a u napomeni 49 upućuje na rad Z. Pavlovié, Hidronimski sistem sliva Južne Morave, Biblioteka
Juznoslovenski filolog X, Beograd, 1994, 88: Malcanska reka.
Densusianu, Histoire de la langue roumaine, 33-60.
* Fischer, Latina dundreand, 138-142; Rosetti, Histoire de la langue roumaine, 253-265,
301-328.