Gacovic Od romanskog stanovnistva do Rumuna Timocana (VII-XVI vek) knjiga III (1)

140 Slavoljub Gacović
ksika burtati „bosti rogom“ (Koza me je burtala – Hvar, Hrvatska),”" biće i-
zvedenica od srp. burta i trebalo bi označavati „ubosti u stomak“;”'
butorka „drvo prevršeno, okresano i obično šuplje što nije ni za kakvu
građu“ (Okrug Krajinski)*? < rum. butoarcd „panj“.
butuk „trup, direk“ (srednji Timok) < rum. butuc „isečeno stablo očišćeno
od granja i kore“ nepoznatog porekla;*5
butura!, buturnica „zatvor, hapsana“ (Lika) < rum. buturd „rupa“;”5
buturka, buturika „stabljika od kukuruza, suncokreta, duvana i slično“
(Leskovac, Pčinja, Vranje)* je leksema dobijena kontaminacijom prvog sloga
rum. butoarcd i drugog sloga rum. reg. boturi pl. „stabljike“ + suf. —ka.
čutura „drvena ploska (za vino)“ < rum. ciuturd < lat. *cytola. Srpsko
s T- umsto Jat. —-/-o-, — (intervokalno) ukazuje na rumunske osobine;
frula < rum. fluier (upor. alb. /Ioere grč. @AOLePLOU);
gurica „rupa na svirali“ (Timok) je u Re¢niku obja$njena rum. gaura
„rupa“, ali ée pre biti od rum. dem. guritd „ustašca; otvor na nekom objektu*
ili rum. dem. gauritd ,rupica“*®® gde rum. —du- daje srp. —u- fonetskom adaptacijom;
ugrusati se „ugrušalo se (mleko)“ < rum. se (in)gro;a Po mišljenju Th.
Capidana, pozajmica je veoma stara, jer srp. u- iz svršenog glagola predstavlja
rum. pref. in- prikazan nazalom , koji je posle X veka prešao u u; 559
guša < rum. gusči < lat. geusiae; 560
kanura „drvo na koje se namotava pređa” < canurd < lat. cannula „tl'SClCfl”
561
katun „naselje stočara“ < rum. cdtun. 1 pored toga što je etimologija r-
umunske reči diskutabilna, njena rasprostranjenost na Balkanskom poluostrvu
je, i pored toga što je nalazimo u srpskom, bugarsg(om i grčkom, povezana
sa kretanjem srednjovekovnih rumunskih pastira;
550 Ibid, 308.
51 D. Gamulescu, Influenfe romdnesti, 83-84.
2 Rečnik SANU II, 317.
553 Ibid, 84.
54 Rečnik SANU 11, 318, 319.
555 Ibid, 318, 319.
356 1. Popovié, Istorija, 147; D. Gamulescu, Influente roménesti, 35.
37 D, Gamulescu, /nfluente romdnegti, 35.
55 Ibid, 84-85.
3 Ibid, 35.
60 1bid, 35.
1 1. Popovié, Istorija, 147; D. Gamulescu, Influenfe romdnesti, 36.
62 E, Mihaila-Scarlatoiu, Emprunts roumains dans le lexique serbo-croate, Revue des études
sud-est européennes, XI (Bucuresti, 1973), 327.
557
Romanizacija i romansko stanovnistvo Timocke zone (I-XVI vek) 141
ker „(lovački) pas“ je reč rasprostranjena u Vojvodini, Srbiji, Dalmaciji
i Bosni i pretpostavlja izvornu rotacizovanu formu < rum. (dijalektalno) cdre
(knjiz. rum. cdine) < lat. cane (< lat. canis);**
krecav „kovrdžav, naboran® je reč koja se najčešće koristi u vezi sa v-
unom od rum. cref < lat. cricius = cricus < gré. KpLKog „krug“; 364
urlati (urlikati) „zavijati“ < rum. (a) urla < lat. ululare.
Kao što je već naglašeno svi gore navdeni termini su u tesnoj vezi sa z-
ivotom pastira, tačnije u vezi s odgajanjem stoke. U ovoj oblasti nalazimo
mnoge pozajmice koje ne pripadaju domenu srpskog književnog jezika, a p-
otiču iz rumunskog. Evo najkarakterističnijih koje su grupisane po semaziološkim
kriterijumima:
a) termini u vezi s građevinarstvom i pokućstvom; burdelj „vrsta zemunice“
(Srbija, Bosna) < rum. bordei (upor. kastel BoUpoonec,
Boupšdpiva, Bovpditapa s osnovom bord/burd);
kustura „nožina, culter, vilis culter, convicium in cultrum“ < rum. custurd
(< cuiturd < cutit „nož“);
mačuga, bačuga „pastirski štap“ (Srbija, Kosovo, Crna Gora) < rum.
mdciucd (< lat. *matteuca);
566
stina „stado“ (srpski Banat) < rum. stdnd (autohtona rec);
b) Zivotinje i njihova svojstva: barzast „ni beo, ni šaren (o kozama)“ <
rum. barz (autohtona reč);
blanda ,blaga, dobroćudn4, mila (o ovcama)“ < rum. bldndd (S lat.
blandus);
kočan, kocenica „imena ovaca“ < rum. coacin „ime ovce s crvenom
njuškom“;
laje „krava sa žutim šarama oko očiju; ime ovce“ < rum. /ai (autohtona
reč);
(h)rnkaš „bik rdavo kastriran“ < rum. rđncaci,
c) patologija (životinja): brnka „gljivično oboljenje na pregibima između
nogu (ovaca)“ < rum. brdncd (< lat. branca);
guntura, gunturac ,virusno oboljenje grla“ < rum. gutunar (< lat. *gutturali-um);*®
d) delovn tela: berikat ,.grkljan, larynx* (Crna Gora), berikata (Istra) <
rum. beregatd, dial. bericatd;
kopsa „ovčiji but” (Dubrovnik) < rum. co(a)psa < lat. coxa;”®
fl:
ti, 19782, 445—447
3 D, Gamulescu, Influente romdnesti, 36-37.
7 Ibid, 37.
68 1, Popovié, Istorija, 147; D. Gamulescu, Influenfe romdnesti, 37.