Gacovic Od romanskog stanovnistva do Rumuna Timocana (VII-XVI vek) knjiga III (1)

-
106 Slavoljub Gacović
y6yYuUAoc „okrugao“ (gunguluni „velike okrugle stene zaravnjene na
onim mestima gde se gazi“ i južnoital. ngongulu „grumo di 6Šasta“ na Korču-
1i)**” > rum. gogoldi/gogoloj „mali objekat sferične forme“308,
Ovde mogu navesti i grčku leksiku vizantijske i novovekovne epohe:
Gyovičo (č&yov({Čooti) > agonisire/agonisire „mukom stečeni dobitak“,
&pydTmc > argat „(seoski) sluga, nadničar“,
&ppov (&ppoeovac) > arvund „predujam, avans“,
'&artoc > camdtd/cdmatd „kamata“,
'đjnAoc > camild „kamila“,
kepapide > cdrdmidd „ćeramida, crep“,
KovŠuAt > condei/condei „pisaljka, držalje (pera)“,
'xdpTic (k6prm) > Cort „šator“, kpivov > crin „ljiljan“,
KOUKOUPOV > cucurd „torba (za strele)“,
'KoTTICO) > cufezare/cućezare „smelost“,
d1ddKxiwv > desagi/bisagi „bisazi“,
g#00uvfic > ie/fin/iefčin „jeftino“,
OqeAoc > folos „dobit, korist“,
©pikn > fricd „strah“,
Xopd6c > hora/orč „kolo“, Aeinw > lipsire/lipsdre „nemaština, siroma-
·štvo“,
pavie > mđnie/mđnie „ljutnja“,
jHup{čo) > mirosire/mirosđre „mirisanje“,
o H(Šac > omidđ „gusenica“, -
TOPEAW > pdrdsire/pdrdsdre „napuštanje“,
mi{0nkoc > pitic/picic „nizak“,
OoTpđktvoc > strachind/stranchind „činija, tanjir“,
Oepériog > femei/teme!' „temelj“, ||
Tiyavov > figaie/ćigaie „tiganj“,
TGYytiotpov > traistd „torba“, itd.*
Navedeni primeri ne obuhvataju sve gréke pozajmice već samo one koje
se nalaze u podunavskom latinitetu iz kojeg je proistekao današnji rumunski
jezik, koji se, osim u Rumuniji, govori i na prostoru Timočke zone, od
Morave u Srbiji do Cibrice u Bugarskoj, a odatle uz levu obalu Dunava u
uskom pojasu do Crnog mora.
37V Vinja, Le grec et le dalmate, ZfBalk V/2, 1967, 203-223.
> Gh. Bulgar, Gh. Constantinescu-Dobridor, Dicfionar, 122.
39 Rosetti, Histoire de la langue roumaine, 266-270; Densusianu, Histoire de la langue
roumaine, 332-336, 837-842. Tu je i rum. fustanel/fistan < ngrč. fustanella, rum. fustč/fista <
ngré. fusta itd.
Romanizacija i romansko stanovnistvo Timocke zone (I-XVI vek) 107
VI 7. Slovenske pozajmice u latinskom
i rumunskom jeziku i obratno
Postojao je i slovenski uticaj na podunavski latinitet koji datira iz vremena
prvih kontakata slovenskih plemena i romanizovane populacije sa prostora
Timočke zone krajem VI i početkom VII veka. Samo jedna re¢ van
sumnje ukazuje na veoma rane kontakte, ali ne pretpostavlja neizostavno direktni
lingvisticki kontakt, a to je naziv Slovena, lat. sclauus > rum. schiau
(svi drugi romanski jezici zadrZali su reč sa značenjem ,,rob”, a albanski sa
značenjem ,,Bugarin”). Zanimljivo je navesti nekoliko slovenskih regi bastinjenih
iz latinskog jezika:
calendae „prvi dani u mesecu” > st.-slov. koleda „Nova godina”, odakle
docnije rum. colindd;
communicare „pričestiti se” > st.-slov. komvkati (priz.-tim. dijalekt
komkanje); lat. paganus „pagan” > slov. poganin», kao i one latinske, odakle
potiču rumunske koje su bastinjene iz slovenskog:
*čupan» (opsti naziv) > lat. *g ‘upanus > rum. jupdn „župan”,
*stepamn > lat. *stepanus > rum. stdpdn ,,gazda, posednik”,
*stana > lat. *stana > rum. stdnd ,,obor, batija (za ovce)”,
*sbmetana > lat. *smentana > rum. smantdnd „(kisela) pavlaka, sko-
rub”, itd.370
j staroslovenskih reči u rumunskom jeziku je veliki i nalaze se u
im semantičkim područjima. Mnoge reči imaju važno mesto u rumunskoj
leksici, a 233 reči postoje čak i u reprezentativnom vokabularu rumunskog
jezika: bici „bič“, boald „bolest“, bolnav „bolestan“, bogat „bogat“,
brazdd „brazda“, ceatd „četa“, ciocan „čekić“, citi „čitati“, cladi
„(sa)graditi“, clei „lepak, tutkalo“, clegfe „klešta“, clipi „trepnuti“, coajči
„koža“, cobori „silaziti“, cocos „petao“, comoard „komora“, cosi „kositi“,
cos „koš“, croi „(is)krojiti“, cumpdnd „đeram, ravnoteža“, drag „drag“, iubi
„ljubiti“, nevastd „nevesta“, clacd „klaka, moba“, rdzmeritd „razmirica“, rds
„smeh“, lebdda „labud“, prilej „prilika“, pricinč „uzrok, povod“, vrajbđ „nesloga,
razdor“, pravild „pravilo“, stolnic „onaj koji stoluje = vlada (srednjovekovna
dvorska titula)“, vornic „dvornik“, zapisc „zapis (sveto drvo), miro“,
slanind/slanind „slanina“, hrand „hrana“, nisip/nđsip „nasip“, besčdui
„besediti“, /č/mwi „tajno govoriti“, blagodarenie „blagodarenije“, b/lđzni
„iblazniti“, cadi „kaditi“, cadild/candild „kadilo“, ciudi/čuđi „čuditi se“, comornic
„komornik (srednjovekovna dvorska titula)“, crov „krov“, dosadč
„dosada“, jupan „Župan“, mđhđi „mahati“, ndmesti/ndmesé¢i „namestiti“,
obori „oboriti“, pocrov „pokrov (na licu pokojnika)“, pristani/pristani „pristati“,
Rimlean „Rimljanin“, sablaznd „sablazan“, viddui „vladati“ itd. U no-
3 Fischer, Latina dundreand, 144.