Gacovic Od romanskog stanovnistva do Rumuna Timocana (VII-XVI vek) knjiga III (1)
VI Nastanak i razvoj romanskog/rumunskog jezika i (supstratni) leksički ostaci ovog u prizrensko- timočkom dijalektu kao pokazatelji kontinuiteta Vlaha/Rumuna na prostoru Timocke zone VI - 1. Jezik Vlaha/Rumuna Timotke zone uvodne napomene VI 2. Istorijski izvori o podunavskom latinitetu i nastanku rumunskog jezika VI 3. Leksika Vlaha/Rumuna Timočke zone VI 4. Formiranje leksike - Izvedene ili nasleđene leksike VI 5. Morfologija rumunskog jezika VI 6. Grčke pozajmice u latinskom i rumunskom jeziku VI 7. Slovenske pozajmice u latinskom rumunskom jeziku i obratno VI 8. Turske pozajmice u rumunskom jeziku VI 9. Druge leksi¢ke pozajmice VII Fonetika rumunskog jezika . VIII Balkanizmi i leksički ostaci rumunskog jezika u prizrensko-timočkom dijalektu i argoima na _ prostoru Timok-Osogovo-Sara IX Onomastika Vlaha kao pokazatelj romaniteta na Balkanu sa posebnim osvrtom na Timočku zonu IX 1. Lična imena Braničevskog subašiluka 1467 godine IX 2. Lična imena Vidinskog sandžaka po popisu iz 1478/81. godine X Romansko/Rumunsko i drugo stanovništvo Timočke zone u svetlu toponomastike
VI Nastanak i razvoj romanskog/rumunskog jezika i (supstratni) leksički ostaci ovog u prizrensko- timočkom dijalektu kao pokazatelji kontinuiteta Vlaha/Rumuna na prostoru Timocke zone
VI - 1. Jezik Vlaha/Rumuna Timotke zone uvodne napomene
VI 2. Istorijski izvori o podunavskom latinitetu i nastanku rumunskog jezika
VI 3. Leksika Vlaha/Rumuna Timočke zone
VI 4. Formiranje leksike - Izvedene ili nasleđene leksike
VI 5. Morfologija rumunskog jezika
VI 6. Grčke pozajmice u latinskom i rumunskom jeziku
VI 7. Slovenske pozajmice u latinskom rumunskom jeziku i obratno
VI 8. Turske pozajmice u rumunskom jeziku
VI 9. Druge leksi¢ke pozajmice
VII Fonetika rumunskog jezika . VIII Balkanizmi i leksički ostaci rumunskog jezika u prizrensko-timočkom dijalektu i argoima na _ prostoru Timok-Osogovo-Sara
IX Onomastika Vlaha kao pokazatelj romaniteta na Balkanu sa posebnim osvrtom na Timočku zonu
IX 1. Lična imena Braničevskog subašiluka 1467 godine
IX 2. Lična imena Vidinskog sandžaka po popisu iz 1478/81. godine
X Romansko/Rumunsko i drugo stanovništvo Timočke zone u svetlu toponomastike
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
162 Slavoljub Gacović<br />
Romanizacija i romansko stanovnistvo Timocke zone (I-<strong>XVI</strong> <strong>vek</strong>) 163<br />
povelji, iz Grčke, tj. iz Romanije/Vizantije. Zanimljivi su i drugi onomas!ičlfi<br />
materijali tog spomenika. Na primer, u prvom spisku figurira neki plemić<br />
Krajislav — „Petralit s decom“. U datom slučaju treba napomenuti poznatu<br />
romanijsku/vizantijsku porodicu Petralit iz Tesalije.!! To poređenje čini<br />
nam se ispravno zato što je ime Petralit smešteno u povelji <strong>do</strong> navedene<br />
napomene o prevođenju iz Romanije/Vizantije. Drugim rečima, samo na<br />
osnovu imena sledi zaključak da je taj Vlah zaista mogao biti preveden u<br />
Srbiju iz balkanskih oblasti Romanije/Vizantije, kao rezultat nekog pohoda<br />
kralja Milutina.<br />
Između ostalog, u prvom spisku vlaških imena Hilandarske povelje<br />
(1282-1298. ili 1283) naveden je neki pop Bugarin s decom, gde se Bugarin<br />
razume kao nadimak, i drugi Vlah Gurg, tj. Georgije Kalimanić."* Kako je<br />
poznato, ime Kaliman je bilo rašireno u Bugarskoj, tačnije, medu<br />
predstavnicima carske dinastije Asena, koji je poreklom Vlah."? Ukoliko je<br />
reč, u datom slučaju, o konkretnoj pripadnosti nekog imena, u ovom slučaju<br />
Georgija Kalimanića, možemo preći na svrstavanje vlaških imena na četiri,<br />
ranije navedene, grupe.<br />
Počećemo analizu međusobnih odnosa tih grupa na osnovu<br />
onomastičkih materijala iz prvog spiska Vlaha te povelje. Značajno je da<br />
ovde, kao i u humskoj povelji, skoro odsustvuje kalendarska grupa. Tu<br />
svrstavamo samo imena Jan i Gurg Kalimanié. Istina, u drugom spisku veći<br />
je udeo kalendarske grupe, pošto od 30 Vlaha dvojica, Kosta i Manojlo, nose<br />
hrišćanska imena. Zanimljiva je i činjenica da je Kosta — sin popa Rada,<br />
vlaškog sveštenika. Na osnovu toga se može zapaziti uticaj pravoslavne<br />
crkve na vlašku antroponimiju.”!“<br />
Sačuvan je i značajan udeo slovenskih imena. Po računanju Naumova,<br />
imena slovenske, najmnogobrojnije, grupe sadrže 60% Vlaha Hilandara iz<br />
prvog spiska i 59% Vlaha Hilandara iz drugog spiska. Napomenućemo da su<br />
;rupe bile približno iste po broju, u žičkoj 55 % i. u humskoj povelji 59<br />
' I romansko-vlaška grupa imena, kao npr. Bailo, Balinovici (tri brata),<br />
Balosin, Bač, Bobaja, Bukor, Bunilo, Dod, Dud, Kulin, Kundedat, u<strong>do</strong>vica<br />
Taina, Šerban (2) u prvom spisku i Balica, Kumanic, Lala (2), Liman u<br />
drugom spisku, prisutna u hilandarskoj povelji iz 1282-1298. (1283) godine<br />
približno je ista po broju kao u žičkoj i humskoj povelji. Ovde je njen udeo<br />
približno 15%, kao i u srpskim poveljama prethodnog perioda. Razumljivo<br />
je da u podudarnosti raspodele imena po slovenskoj, kalendarskoj i<br />
slovensko-vlaškoj grupi deo poslednje grupe je ovde približno 18%, u prvom<br />
te<br />
%.<br />
"' Micropnas Bu3aurnu, 3, Mocksa, 1967, 29, 464.<br />
T2 Bjgaruiicknii BpeMeHiHk, XIX (1915), 475.<br />
"3 K. Jireček, Romani, 257.<br />
7 Bysanuiickuii BpeMeHHHk, XIX (1915), 475.<br />
75 E, I1. Haywmos, Sarkarckue Baaxu, 50, nap. 104.<br />
spisku, Bodin, Voisil, Grd (3), Grdus, Dragus, Kraeta, Miren, Neg,<br />
Negoslav, Negotik, Rad (3), Ra<strong>do</strong>ta i Stanilo i 21%, u drugom spisku, Braja,<br />
Muzilo, Negovan, Rad (3) i Ra<strong>do</strong>ta.<br />
Zaista, ako bismo se osvrnuli na podatke o rodbinskim vezama<br />
hilandarskih Vlaha, odmah je moguće videti mnoge primere velike zbrke i<br />
isprepletenosti slovenskih i romanskih imena u jednoj te istoj porodici, o<br />
kojoj je pisao Stanojevié. Tako se u prvom spisku spominju braca Predimir i<br />
Sarban, braca Vojislav i Bodin, Dragomir i njegov sin Bunilo itd.<br />
Istovremeno, vidimo takode i primere <strong>do</strong>slednog &uvanja imena u nekim<br />
porodicama romansko-vlaske i srpsko-vlagke grupe. Možemo navesti Vlaha<br />
Kundedata, &iji se sin zvao Dragus, dalje u spisku postoje braća Negoslav i<br />
Rad, pa sin Sarbana, Negotik, itd.”"’<br />
<strong>Od</strong>nos četiri grupe vlaskih imena u navedenim istorijskim izvorima,<br />
ako sumiramo sve spomenute onomastičke materijale, otprilike je isti kao i<br />
veé analizirani materijal u srpskim poveljama. Po podacima Naumova,<br />
imena slovenske grupe &ine oko 54% ukupnog broja, od kalendarskih imena<br />
susreli smo samo dva, Petar i Ivan. Deo romanske grupe prelazi nešto preko<br />
20%, a deo srpsko-vlaske je oko 17%. Interesantno je da su ponekad ovde<br />
navedeni Vlasi zabelezeni sa patronimicima, kao npr. Gruboje Berzovié,<br />
Miloslav Glejavi¢ itd., a u drugim slu¢ajevima sa nadimkom, kao npr.<br />
Bogdan Morgasa.""®<br />
Cini nam se da analizay antroponima srpsko-vlaske grupe imena<br />
predstavlja veliku zanimljivost i u vezi sa procenom o etni¢kom poreklu<br />
predstavnika feudalne klase, medu kojima je bilo i nekoliko viaskih<br />
feudalaca. Možemo pretpostaviti da medu tim vlaškim feudalcima nije samo<br />
pomenuti veliki Dragos s kraja X<strong>III</strong> <strong>vek</strong>a, koji se pominje medu imenima<br />
prebrojanih predstavnika srpske gospode u Vranjinskoj povelji. Medu<br />
velika$ima <strong>romanskog</strong> porekla, ako je suditi po njihovim imenima, svakako<br />
moZemo navesti i kneza Bal<strong>do</strong>vina, MaljuSata, Nikolu Bagasa Bal<strong>do</strong>vina,<br />
Viatka Paskaciéa, Aleksija Raula, Brajana,” Nikolu Kosijera,” Olivera<br />
'Kosijera, 5 Malogu Mikulina i druge.<br />
" Ibid, 50-51, nap. 105.<br />
!? Brsauruiickiit Bpemennnk, XIX (1915), 474, 475.<br />
" E. IL Haymos, Barkanciue Bnaxu, 52.<br />
79 K. Jireček, Istorija Srba, 1, Beograd, 1978, 192; Đ. Sp. Ra<strong>do</strong>jičić, Feudalna poroidica<br />
Bagas iz Vranja (XIV i pocetak XV <strong>vek</strong>a), Vranjski zbomik, 1, Vranje, 1965, 20.<br />
% Medu imenima u srpsko-vlasku grupu, po misljenju Bogumila Hrabaka, spada i<br />
primiur Brajan Ra<strong>do</strong>njin, koji je bio na čelu dva sela pod vlašću vrhovnog kneza Malote u<br />
rudnikoj oblasti 1476. godine (Vidi: B. Hrabak, Viasi starinci i <strong>do</strong>seljenici u porečju<br />
Zapadne Morave /<strong>do</strong> 1570. godine/, Zbomik ra<strong>do</strong>va Narodnog muzeja XX /Čačak, 1990/, 16-<br />
17). Ispred popisa Malotine oblasti nalazi se Vlaski zakon o čemu vidi u poglavlju ove knjige:<br />
V 4. Zakoni Viaha srednjo<strong>vek</strong>ovnog i turskog perioda.
Change language