Gacovic Od romanskog stanovnistva do Rumuna Timocana (VII-XVI vek) knjiga III (1)

.—~
—
136 Slavoljub Gacović
„Grasmiicke“.” Još jedno polje na kome su Rumuni ostavili zanimljive
tragove u srpskom jeziku su basme koje je zabeležio Lj. Radenković" u
kojima se pominje i naziv bolesti spurkat „bolest jetre, dalak“ (potvrde iz
Brestovačke banje, Planinice, Vrbovca, Knjaževca, Zaječara i Jagodine),
faka ,stara, mršava krava“ iz Crne Reke," paralija „stari šešir koji je već
izgubio oblik“ iz Timoka’® U gradi za Rečnik SANU u srpskom
dijalekatskom potvrdeno je tizul „imenjak“ u Planinici i Vrbovcu, dok je u
Homolju zabeleženo éizul „pašenog“,”* vicorak (-orka) m. pokr. „malo
muško dete, mališan“ (selo Rupje u Zaplanju)," makedonsko ficur
„OVvčarski pomoćnik“ (Debar i Mijaci) ili fečur „mladi pastir“ i srpsko ficor
„momak koji sluša i čisti posuđe“ (Vranje) može pretpostaviti arumunsko
poreklo, mada može biti i rumunsko ficior „sin“. Termini za rumunske
bogataše, kao čokoj „spahija iz Vlaške“, bojer/bujer „isto“, mošija „imanje
od starine, dedovina“ može se pretpostaviti da su uneti putem pečalbarenja
po Rumuniji, mada su oni sa istom semantikom u upotrebi i kod Rumuna
Timočke zone (upor. familiju Čokojonji iz Homolja i prezime Čokojević iz
Halova kod Zajegara).**® Posebno valja istražiti apelative rumunskog porekla
u prizrensko-timo&koj zoni, kao što su burdelj (bordej, burdej), carina, dos,
arsica, itd. Još jedno polje na kojem su Rumuni ostavili zanimjive tragove u
stpskom jeziku su basme koje je zabeleZio Ljubinko Radenkovic sa
prostora Timočke zone u kojima se pominju i nazivi bolesti.
O rumunskim pozajmicama sa teritorija juznoslovenskih zemalja piše i
Dorin Gamulesku®'’, Elena Mihaila-Skarlateiu,!! G. Pascu,! Ivan Pop-
M2 B. Sikimić, Slojevi, 461.
393 1 j. Radenkovi¢, Narodne basme i bajanja, Ni§-Pristina-Kragujevac, 1982, 174.
3 M, Markovié, Recnik, 472; O etimologiji v. J. Vlaji¢-Popovié, B. Sikimié, Some
additional facts about lexical contacts between the Balkan Languages, Balcanica XXI,
Beograd, 1990, 253. .
3% J. Dinić, Recnik timockog govora, rpski dijalektološki zbornik XXXIV, Bweograd,
1988, 194. U gradi za Rečnik SANU zabelezen je oblik paralija „šešir” u Pirotu, i palarija
„šešir kad se govori u podsmehu” u Negotinskoj Krajini. Inate Rumuni Timotke zone od
Morave do Timoka koriste i danas naziv palariie za ,3€Sir".
%% S. Milosavljevi¢, Obicaji srpskog naroda iz sreza homoljskog, Stpski etnografski
zbornik XIX, Beograd, 1913, 311.
397 Rečnik SANU II, 681.
%8 p_ Simi¢, Grada o narodnom Zivotu, jeziku i obicajima u Homolju i nekim drugim
predelima istocne Srbije, Arhiv SANU, E 405.
5991 j. Radenkovi¢, Narodne basme i haianja, Nis-Pristina-Kragujevac, 1982, 174.
' D, Gamulescu, fmprumuturi romdnesti si aromdnegti in argourile sud-slave, SCL XVI
(1965), nr. 4, 531-540; D. Gamulescu, Elemente de origine sirbocroatd ale vocabularului
dacoromdn, Bucuresti-Pancevo, 1974; D. Gamulescu, Influenfe romdnegti in limbile slave de
sud, Bucuresti, 1983 (= D. Gamulescu, Influente roménesti).
51 E, Miaila-Scérlateiu, Emprunts roumains dans le lexique serbo-croate, Revue des études
sud-est européennes, X (Bucuresti, 1972), nr. 1,99-101.
512 G. Pascu, Rumdnische Elemente in den Balkansprachen, Geneva, 1924.
Romanizacija i romansko stanovništvo Timočke zone (I-ŽP! vek) 137
ović,?” Radu Flora,"* P. Tekav&i¢,”"® Emil Petrovi¢ i drugi, iz čijih ćemo
radova navesti nešto primera:
bačija „locus et casa mulgendis aestate ovibus“ < rum. baci;"’
bacuga „toljaga koja na jednom kraju ima budzu*"® je po misljenju
Gamuleskua istovetna sa srp. macuga, mocuga budza*®’’ < rum. maciucd
(< lat. *matteuca).” Inicijalno b- u bacuga je mozda nastalo: 1) kontaminacijom
srp. macuga (b- umesto m-) i sinoma batina, baketa, buc i u tom slučaju
srp. bacuga bi bila varijanta nastala na srpskom terenu, a srp. macuga
bila bi pozajmljena iz rumunskog; 2) oblik s inicijalnim b-je moguée postojao
u rumunskim govorima, odakle je bio pozajmljen srpskim govorima,
kao varijanta umesto one gde je normalno m- (upor. rum. bdciulie < rum. m-
dciulie).”® Ukoliko prihvatimo objasnjenje g•od brojem 2), onda je poreklo i
osnovno značenje reči rum. dial. *bđciucči;""
bdda „termin kojim žena imenuje mlađe muškarce u ku¢i“*** potiče od
rum. bade „termin iz milja kojim se žene obraćaju muževi-ma“;”5
bale < rum. bale (< lat. *baba); "
baluca „dobro crmo negotinsko vino**?’. U Rečniku SANU sugeriše se
komparacija sa stp. balej „vrsta vina nazvanog po brdu Balej kraj Negotina“,
koji se, opet, dovodi u vezu sa vrstom vina pod nazivom baluca, balucan
sa istog područja i potidu, po mišljenju Gamuleskua, od rum. balutd,” dok
bi, po mom misljenju, ovaj termin mogao doći od onih koji konzumirajuéi
3
51 |. Popovié, Geschichte der serbokroatischen Sprache, Wiesbaden, 1960, 477-482.
51 R. Flora, Relatiile sirbo-romdne. Noi contribufii, Panciova, 1968.
515 p_ Tekavčić, Due voci romene in un dialetto serbo-croato dell’isola di Veglia, Studia
romanica et anglica Zagrebiensis, 7 (1959), 35-38.
516 B Petrovici, Cuvinte argotice sud-slave de origine roméneascd, DR VII (1931-1933),
175-176.
S D, Gamulescu, Influente romđnegti, 34.
518 Rečnik SANU I, 350. Ova reč je preuzeta u Rečnik SANU iz L. Grđić-Bjelokosić,
Zbirka reci iz Bosne i Hercegovine, 1896.
519 Rečnik SANU 11, 332.
59 | "influence roumaine sur le lexique des langues slaves, Rsl, XVI, Bucuresti, 1968, 90
(= L'influence roumaine); Dicfionarul limbii romdne moderne, Bucuresti, 1958, 484 (=
DLRM).
32! Rečnik SANU 11, 332 (s.v. budza).
2 Dictionarul limbii romdne, Bucuresti, Academia romana, tom. I, deo I-a (A-B), 1913,
410 (= Dictionarul limbii romdne).
53 D, Gamulescu, Influente romdnesti, 71.
324 Rečnik SANU I, 232.
32 Dictionarul limbii romđne 1, 412-413.
5% D, Gamulescu, Influente romđnegti, 34.
527 Rečnik SANU 1, 277: „Ako je neko učitelj u Krajini, pa zaboravi doneti [načalniku] bar
jednu petačku Baluce (najbolje krajinsko vino), ... taj ... neka se ne nada klasi“.
% Rečnik SANU I, 271.
3 D, Gamulescu, Influenfe romdnegti, 72