VEDA VYDAVATEĽSTVO SLOVENSKEJ AKADÉMIE VIED

S O C I O L I N G U I S T I C A S L O V A C A 5
JEZIK GRADA
Ljubinko Pušić
Grad je kao knjiga. Sastavljen je od obrazaca i idioma koji imaju svoja
„pravila“ pojavljivanja, razumevanja i korišćenja. Samo u vulgarnom tumačenju
grada moguće je razdvojiti njegove materijalne i duhovne vrednosti, njegov
gradski ispis i jezik. Nema tih obrazaca i idioma koji se pojavljuju u samo jednom
obliku, proste strukture i jednosmernih značenja.
Grad je najstarije pismo kolektivnog življenja. Nema tog fenomena u čijem
građenju je učestvovao čovek, a koji je vremenom doveden do takve složenosti.
U istoriji gradova ispisana su sva nesavršenstva čoveka da komunicira: sa drugim
ljudima, okruženjem, prirodom. Svedočenja neuspostavljenog jezika rasuta
su po urbanoj istoriji. Mnoge značajne starovekovne metropole koje se nalaze na
prvim stanama istorije civilizacije, nisu propale usled trošnosti materijala od kojih
su bile sačinjene, već od nerazumevanja grada onih spolja ali i onih unutar
njega. Još tada pokazalo se da je jezik grada istovremno i snažno oružje onih
koji njime, uz neophodno posedovanje društvene moći, ovladaju. Grad iskazuje
sva materijalna i duhovna postignuća civilizacije. Jezik grada je njegov društveni
metabolizam. Ali do razumevanja složenog funkcionisanja grada i njegovog
jezika utemeljenog u duhu i materiji ne mogu svi da dopru. Zbog toga je on istovremeno
opasnost i iritirajuća pojava za sve one koji bi da ga naprečac osvoje.
Neprestana želja za osvajanjem grada upravo predstavlja iskaz ljudske nesavršenosti
i nerazumevanja da je svako njegovo „osvajanje“ samo privremeno. Međutim,
onaj ko gradom uspe da ovlada, svejedno da li je reč o vladaru, klasi, političkim
strankama, dolazi u posed ključnog elemenata koji čini njegov jezik –
jezika moći.
Grad je najsloženija partitura društvene stvarnosti i zbog toga nikada ne
može biti do kraja „pročitan“. Nikada dovoljno dobro pročitan. Ali se zato, urbanološki
posmatrano, može „osvojiti“ jezik grada.
Jezik grada sasvim drugačije razumevaju lingvisti, sociolozi, psiholozi, urbanisti,
etnolozi, istoričari, pa, zašto ne, ekonomisti ili politikolozi. Grad „govori“
jezikom u kome svako pojedinačno interesovanje može da nađe svoje uzglavlje.
Lingvista traži jezičku autentičnost, gradsko jezičko pismo. Tu, na primer,
pronalazi argo, lokalizme, jezičku petrifikaciju ili transparentnost. I eto, samo
korak je udaljen od potrebe za intedisciplinarnošću ili bar onim „odgonetačkim
28