VEDA VYDAVATEĽSTVO SLOVENSKEJ AKADÉMIE VIED

LJUBINKO PUŠIĆ
di. U istoriji gradova ostalo je zapisano da su, na žalost, pojedine grupe građana
često bile prisiljene da u gradskim enklavama dožive getoizaciju, kao krajnji
stepen segregacionističkih odnosa u društvu. Danas, iz uzavrelog „lonca za topljenje“
čije oličenje predstavlja zapadni grad, izlaze razni multikulturni emanati
nedefinisanog sadržaja koji, u pojednostavljenim interpretacijama, pretenduju da
preuzmu plemenita obeležja kosmopolitskog. Dve sintagme, pluralistička kultura
i kulturni pluralizam (što je, razume se, veoma različito) premrežavaju urbani
globus i predstavljaju se u svetlu novonastalih progresivnih tekovina savremene
civilizacije. U pojmovnom i sadržinskom pogledu razumevanje značenja obe
sintagme danas obavija velika konfuzija. (Koja ima tendenciju da još više uvije
u maglu neuniverzalnost ovih značenja, imenujući to obeležjem postmodernog
društva.) Urbanološki, gradsku multikulturnost možemo da razumemo kao neizmerno
bogatstvo njegovog društvenog ispisa sa nevidljivim ali uspostavljenim
granicama. Ta granica u jeziku grada naziva se tolerancija. Po tome se on bitno
razlikuje od malih, zatvorenih zajednica ili sela. Tek u tom slučaju možemo da
kažemo kako je reč o istinskoj gradskoj tekovini. Za razliku od malih, zatvorenih
sredina koje su u principu netolerantne, grad je oduvek pokazivao da u multikulturnosti
mogu da rastu i razvijaju se duhovne i materijalne vrednosti pojedinačnih
kultura. Jezik gradske multikulturnosti rasprostire se do one granice na
kojoj je ispisana poruka nesmetanja ili, još preciznije, neugrožavanja. Dakle, i to
je jezik koji ima svoja ograničenja. Istorija grada takođe poznaje i slučajeve neostvarivosti
multikulturnih koncepata i jezika tolerancije. U svim onim sredinama
u kojima se život „jednih sa drugima“ ili „jednih pored drugih“ ostvaruje kao
neka vrsta prisile, multikulturnost je stanje privremenosti. Takve sredine istovremeno
govore i o preranom pokušaju da se ostvari gradski način života. Prebrza
urbanizacija, dominacija pojedinih etničkih, verskih ili pak politički netoleratnih
grupa i njihova koncentracija u naseljima koja pokušavaju da obuku gradsko odelo,
pokazuje da multikulturnost po sve stanovnike grada može da bude tegobna.
Jezik nerazumevanja lako tada prerasta u jezik mržnje. (Na drugoj strani i drugom
nestu mogli bi smo da govorimo i o jeziku društvene integracije kojom, takođe,
grad govori.)
Jezik grada koji je u posedu povlašćenih je jezik moći. Sociološki posmatrano,
reč je o prostom rasporedu snaga u društvu. Ne baš u sasvim direktom
smislu možemo to nazvati i jezikom društvene stratifikacije. Posmatrano striktno
naučno, stratifikaciju možemo da vidimo kao rezultate procesa vrednovanja
društvenih uloga, na osnovu kog ljudi stiču društveni položaj. Zauzimanje određenog
društvenog položaja odnosno ugleda, predstavlja rezultat važnosti ili re-
36