VEDA VYDAVATEĽSTVO SLOVENSKEJ AKADÉMIE VIED
VEDA VYDAVATEĽSTVO SLOVENSKEJ AKADÉMIE VIED
VEDA VYDAVATEĽSTVO SLOVENSKEJ AKADÉMIE VIED
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
LJUBINKO PUŠIĆ<br />
koliko i ukoliko postoji kultura politike koja ga posredstvom urbanizma oblikuje<br />
Kultura pstostora u savremenom gradu počinje od kulture donošenja odluka o pitanjima<br />
prostora. Nema sumnje da se kultura urbanog prostora kreira i u sferi<br />
urbane politike. Nije to ništa novo. Svaki sistem želi sebi da uredi odnose (pa<br />
i one u prostoru) kako bi bio u stanju da ga uspešno kontroliše. Kako biti kulturan<br />
u prostoru koji nije plemenito, čovekomerno, podsticajno i estetski oblikovan?<br />
Kako govoriti jezikom urbane kulture ukoliko eho tog jezika nailazi na<br />
prepreke u prostoru? U rečenim okolnostima stvara se jedan poseban jezik,<br />
gradski jezik. Od tog trenutka urbanološko prelazi u socio-lingvističko.<br />
Poseban akcenat jezika grada nastaje u sudaru sa ruralnim. Da li se danas<br />
još uvek može tvrditi, kao na samim počecima društvenih interesovanja za ljudska<br />
naselja, da u strukturi globalnog društva dominira suprotnost između sela<br />
i grada? Ovako iskazna misao pre postaje sintagma sa naslagama iz nekih ideološki<br />
opterećujućih vreména, nego što predstavlja analitički poduprto naučno<br />
promišljanje. Međutim, jednim bitnim delom ona je opredila načine razmišljanja<br />
i odredila „startnu poziciju“ sociološkog razumevanja sela i grada. Ma koliko se<br />
činilo da selo i grad danas sve više udaljavaju jedan od drugog, prebrzo bi bilo<br />
zaključivanje da je je reč o obeležju isključivo savremene epohe. Istorijski posmatrano,<br />
dva pola ljudskih mogućnosti da pronađu sebi odgovarajuće društveno<br />
i prostorno uporište, oduvek su predstavljali selo i grad. Rasprava o tome da li<br />
društvena istorija počinje selom ili gradom, gotovo da nema smisla, jer nema ni<br />
pravog odgovora. Spoznaja da su ova dva oblika ljudskih staništa oduvek predstavljali<br />
dve jedine mogućnosti kolektivnog življenja, čini manje neobičnim trajuću<br />
i nikad završenu raspravu o tome u kome se od njih nalazi središte društvenih<br />
vrlina.<br />
Može se reći da prirodne različitosti ova dva oblika kolektivnog življenja<br />
sami po sebi grade serije antinomija koje, dok se nalaze u razumevajućem odnosu,<br />
i sami predstavljaju prirodno stanje fenomena sela i grada. Antinomije su deo<br />
života. Po svoj prirodi suprotnosti između sela i grada su neantagonističke jer<br />
njihovo kretanje kroz prostor i vreme idu neumitnom ishodu – dominaciji grada.<br />
Ali, ima mesta i pitanju: ako je sudbina ljudske zajednice u njenom urbanom<br />
obliku, nije li, ipak, reč o nekoj vrsti antagonizma odnosno, nasilja jednog oblika<br />
ljudskih naselja nad drugim? Ukoliko se, međutim, preobražaj ljudskih naselja<br />
posmatra kao proces (što je, ustvari, jedino isopravno), tada se jasno vidi<br />
da je on u kontinuitetu usmeren ka urbanim zajednicama. Razume se da taj put<br />
ima svoja snažna regionalna obeležja (pogotovo ako ih razumevamo kao kontinentalne<br />
ili kulturne pojaseve), nejednako ubrzanje ali i zajednički imenitelj<br />
40
Change language