УНИВЕРЗИТЕТ „СВ. КИРИЛ И МЕТОДИЈ“ – СКОПЈЕ
УНИВЕРЗИТЕТ „СВ. КИРИЛ И МЕТОДИЈ“ – СКОПЈЕ
УНИВЕРЗИТЕТ „СВ. КИРИЛ И МЕТОДИЈ“ – СКОПЈЕ
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
156<br />
v) glagol so imenka:<br />
bri{e = prostor na koj se puka bez da se ima za{tita<br />
vari = prerabotuvawe na hranata vo `eludnikot i crevata<br />
za da mo`e da ja asimilira<br />
g) imenka so glagol:<br />
vtas = mo`e da stigne, ima mo`nosti da napravi ne{to<br />
Vo praktika principot na zamenlivost na definicijata so<br />
definiraniot zbor te{ko e sekoga{ da se po~ituva, osobeno koga<br />
stanuva zbor za predlozite, svrznicite, izvicite, a osobeno za zborovi<br />
od nau~niot i stru~niot registar. Ako se znae deka vo eden op{t<br />
seopfaten re~nik pove}e od 45% od opfateniot zboroven fond se tokmu<br />
od ovoj registar, vedna{ stanuva jasno kolku ovoj princip se po~ituva.<br />
(na pr., roza <strong>–</strong> grmu{esto rastenie so trwe do rodot Rose, so mirislivi<br />
crveni, rozovi, `olti, ili beli cvetovi).<br />
Me|utoa, duri i vo slu~aj koga definicijata ne mo`e vo soodveten<br />
kontekst da go zameni definiraniot zbor, sepak taa treba da korespondira<br />
so zborovnata grupa na definiendumot.<br />
Osnovni belezi na dobra definicija<br />
1. Nedvosmisleno da se definira naslovniot zbor: Definicijata<br />
mora da odgovori na pra{aweto: [to e zborot {to se definira?<br />
Direktno i nedvosmisleno!<br />
Ne treba da se po~ne so: termin {to ozna~uva... ; termin {to<br />
upatuva na... tuku vedna{ mora da se po~ne so samata definicija.<br />
Leksikografot mora da se zamisli sebesi na mesto na korisnik koj ne<br />
znae ni{to za zborot i da se obide da gi pretpostavi site mo`ni<br />
pogre{ni zaklu~oci {to ~itatelot mo`e da gi izvle~e od sekoja<br />
verzija na definicijata, pa taka, po pat na eliminacija, da stigne do<br />
verzija {to nema da ostavi mesto za pogre{na interpretacija.<br />
2. Prioritet na osnovnite zna~ewa. Lingvistikata i drugite<br />
kognitivni nauki postojano tragaat po novi priodi vo analiziraweto<br />
i tolkuvaweto na zna~ewata i denes s# pove}e se naglasuva neophodnosta<br />
vo prv red da se opi{e osnovnoto ili osnovnite zna~ewa na<br />
zborot. Tradicionalniot priod spored koj treba da se opi{at site<br />
upotrebi na zborot rezultira so opis na mnogu sporedni zna~ewa koi<br />
~esto go zamagluvaat glavnoto, a ponekoga{ neopravdano oddelno se
Change language