Zoran Sulejmanbov - Sudija Izvestitel - kniga II (p.1232)

st. 1 t. 2) prakti~no zna~i deka grade`noto neizgradeno zemji{te na
koe e zapo~nata izgradba na objekt so uredna grade`na dozvola treba
da se vrati vo sostojba vo koja {to se nao|a na denot na vleguvaweto vo
sila na ovoj zakon, bez pritoa zakonot da go regulira pra{aweto za za-
{tita na pravata na investitorite i pra{aweto za nadomestokot na
tro{ocite poradi zapiraweto na raspolagaweto so zemji{teto, odnosno
nastanatite {teti. Na ovoj na~in, so osporenite odredbi od Zakonot
za denacionalizacija se zadira vo vaka steknatite prava na gra-
|anite i pravnite lica, isklu~ivo vo interes na baratelite vo postapkata
za denacionalizacija, a na {teta na ostanatite fizi~ki i pravni
lica koi so denot na stapuvaweto vo sila na Zakonot imaat nepre-
~eno i mirno vladenie imot, odnosno zemji{te predmet na denacionalizacija.
Poradi pravnata nesigurnost {to se sozdava so zadirawe vo
steknatite prava, smetame deka osporenite odredbi od Zakonot za denacionalizacija
bi mo`ele da se stavat pod somenie za nivnata soglasnost
so vladeeweto na pravoto {to kako temelna vrednost na ustavniot
poredok na Republika Makedonija e garantirano so ~l. 8 st. 1 al.
3 od Ustavot.
So ovie osporeni odredbi prakti~no se zabranuva prometot so
grade`noto zemji{te, sprotivno na odrebata od ~l. 8 od Zakonot za
grade`no zemji{te ("SV RM," br. 53/2001 i 97/2001) spored koja prometot
so grade`noto zemji{te e sloboden, pod uslovi utvrdeni so ovoj
ili drug zakon. Poradi ova, osporenite odredbi za zabrana na raspolagawe
so imotot kako i so odredbata za negovo vra}awe vo sostojba vo
koja se nao|a na denot na stapuvaweto vo sila na Zakonot za denacionalizacija
bi mo`ele da se problematiziraat i od aspekt na osnovite
na ekonomskite odnosi utvrdeni so Ustavot, pred se ustavno garantiranata
sloboda na pazarot i pretpriemni{tvoto od ~l. 55 st. 1 od Ustavot
kako i so odredbata od st. 2 od istiot ~len spored koj Republikata
obezbeduva ednakva pravna polo`ba na site subjekti na pazarot. Vo
ovoj ~len od Ustavot, vo st. 3, precizno se utvrdeni slu~aite koga mo`e
da se ograni~i ustavno garantiranata sloboda na pazarot i pretpriemni{tvoto
(odbrana na Republikata, za~uvuvawe na prirodata, `ivotnata
sredina ili zdravjeto na lu|eto). Od ovaa odredba jasno proizleguva
deka slobodata na pazarot i pretpriemni{tvoto ne mo`at da se
ograni~at zaradi za{tita na imotni prava na drugi lica, kako {to
predvidel zakonodavecot so osporenite odrebi od Zakonot za denacionalizacija,
favoriziraj}i gi isklu~ivo baratelite vo postapkata za
denacionalizacija. Poradi navedenoto, smetame deka osporenite
odredbi od ~l. 16, ~l. 22-b, st. 1 t. 2 i ~l. 64 od Zakonot za denacionalizacija
bi mo`ele mo`at da se dovedat pod somnenie za nivnata
soglasnost i so ~l. 55 od Ustavot.
Vrz osnova na navedenoto se p r e d l a g a:
1. Predmetot da se iznese na sednica na Sudot za razgleduvawe i
odlu~uvawe,
189