Примењена лингвистика у част Ранку Бугарском - Језик у

Vera Vasić: PRIMENJENA LINGVISTIKA U ČAST RANKU BUGARSKOM
da nije imao volje da im izborom, redakcijom i prevodima stranih dela pomogne,
interesovanja mnogih bila bi usmerena u drugačijem, verovatno tradicionalnijem,
pravcu. Treba se podsetiti na to da je to bilo vreme bez interneta, vreme kada su
mnoge novoosnovane filološke katedre formirale osnovne, za užu struku vezane,
biblioteke, kada su se seminarske biblioteke na pojedinim fakultetima obnavljale
neredovno. Zbog svega toga upotrebljeni izraz posrednička uloga treba zameniti
sa misionarska uloga. Ovo je jedan od drugih razloga zašto je Društvo za primenjenu
lingvistiku Srbije pripremilo zbornik u čast Ranku Bugarskom.
Značaj učešća u organima AILA-e za samog Bugarskog mogao bi se procenjivati
i na osnovu tema kojima se tih godina i kasnije bavio. Sredinom sedamdesetih
godina uočava se u njegovom radu jedan otklon, delom u skladu sa tada
dominantnim lingvističkim paradigmama, od gramatike ka upotrebi jezika. Ne
težeći strogoj podeli domena lingvističkih disciplina, a još manje razgraničavanju
tzv. teorijskih i primenjenih lingvistističkih pristupa, što ponajbolje pokazuje
naslov jedne njegove knjige – Ka jedinstvu lingvistike, on se počeo intenzivnije
baviti upotrebom jezika – Lingvistika o čoveku, Jezik u društvu, Lingvistika
u primeni (naslov Zbornika je svojevrsna parafraza naslova ove knjige). Da bi
bila to što joj naziv kaže, lingvistika se nužno mora baviti i čovekom koji govori,
odnosno govornim zajednicama. Odnosi između jezika i govornika/govornih
zajednica predmet su mnogih njegovih radova i knjiga – Jezici, Pismo, Jezik u
kontekstu, Jezik u društvenoj krizi, Žargon – lingvistička studija, Jezik i kultura,
te Evropa u jeziku. Da lingvistika ne može biti nauka bez vrednosnih sudova o
predmetu svog istraživanja, potvrđuju njegove knjige Jezik od mira do rata, Lica
jezika – sociolingvističke teme, Nova lica jezika – sociolingvističke teme, Jezik i
identitet. Rukovođen političkim stavom i građanskom časnošću tokom poslednje
dve decenije okretao se temama koje mnogi nisu hteli da uoče, čineći time lingvistiku
u pravom smislu naukom o jeziku i njegovim govornicima.
Biti profesor za Bugarskog znači prihvatiti se mentorstva 46 magistarskih
radova i 12 doktorskih disertacija, kao član komisije učestvovati u odbrani
više od 30 magistarskih radova i oko 20 doktorskih disertacija. Najbolji dokaz
kako je on poimao mentorski rad i najlepši način na koji su mu njegovi doktorandi
i magistranti izrekli zahvalnost predstavlja zbornik Jezik, društvo, saznanje
– Profesoru Ranku Bugarskom od njegovih studenata (ur. Duška Klikovac i
Katarina Rasulić), u čijem se naslovu nalaze ključne reči kako njegovog lingvističkog
rada, sa nešto drugačijim redosledom – jezik, saznanje, društvo, tako i
onih koje je lingvistici učio.
Ranko Bugarski je bio na čelu Saveza društava za primenjenu lingvistiku
Jugoslavije, ali i učesnik, često uvodničar, na mnogim domaćim i stranim kongresima
i naučnim konferencijama. Kao učesnik bio je jedan od retkih koji dođu
12