Примењена лингвистика у част Ранку Бугарском - Језик у

JEZIK U UPOTREBI / LANGUAGE IN USE
1.2. Integrativni pristup u domenu kritičke analize diskursa flajera iz predizborne
kampanje 2008. uključiće parametar šireg i užeg, aktuelnog, društvenog konteksta,
parametar učesnika u komunikaciji, te teksta, žanra i diskursa. Ovi parametri
su varijantni u izrazito visokoj meri, što otežava njihovo predstavljanje, ali
možda upravo stoga mogu doprineti formulisanju odgovora na pitanje o odnosu
‘struktura situacije ili socijalnih struktura i struktura diskursa’ (Van Dijk 2009:
vii). Izvan analize ostaju pitanja o efektu primenjenih diskursnih i tekstovnih
strategija, na koja bi odgovor na osnovu statističkih podataka mogla, možda, dati
psihosociološka istraživanja javnog mnenja. Sa stanovišta izabranog pristupa na
njih se može odgovoriti samo delimičnim obrazlaganjem pitanja o tome zašto je
bilo moguće, kako to u svom komentaru ističe Ranko Bugarski (2005: 251), da
u predizbornoj kampanji nakon 5. oktobra „sama politička retorika [nije] bitnije
usmerila biračko telo“.
2. Provera relavantnih parametara kritičke analize diskursa na
primeru izbornih flajera
2.1. Parametar DRUŠTVENOG I POLITIČKOG KONTEKSTA
2.1.1. Višeslojnost društvenog i političkog konteksta izbornih flajera direktno se
odražava na sve druge modele konteksta, a pokazuje se već u samom imenovanju
ovog oblika kao sredstva političke propagande. Flajer nije samo s lingvističkog
stanovišta nepotrebni anglicizam, on je izraz jedne nove ideološke matrice, te se
zato umesto njega sada može ponekad upotrebiti još jedan anglicizam – liflet,
ali nikako ne i letak, 5 i obrnuto ono što se zvalo ili se još uvek zove političkim
letkom ne može se zvati flajerom, što, dakako, ne znači da je ta reč u savremenom
srpskom standardu istorizam, i da ne bi upravo nju, a ne flajer upotrebili
o retorici predizborne kampanje nakon 5. oktobra 2000. godine: „Uslovna razlika između konzervativnog
i reformskog dela vlasti donekle je došla do izražaja i u predizbornoj kampanji. Naime,
prva pomenuta struja više je išla đonom na protivničke kandidate kao ličnosti, nastojeći da ih diskredituje
u narodu. U tome su joj se zdušno pridružile stranke sa tvrde desnice, bilo da učestvuju u
vlasti ili ne. A ona druga pretežno je mahala političkim i naročito ekonomskim programima, iako
ni njoj nisu bili strani i povremeni udarci u bubrege“ (str. 251). U diskreditovanju protivnika u toj
kampanji korišten je, kako Bugarski navodi, i antisemitizam: „Velja Ilić i neki mediji su lansirali
vest da je Miroljub Labus Jevrejin, a niko se nije našao da odgovori – pa šta i ako jeste!“ (str. 249).
Tekst „Ogledalo političkih namera“ je intervju koji je sa Bugarskim vodila M. Šaponja Hadžić;
prvobitno je objavljen u Monitoru, Podgorica, 22.XI 2002.
5 Definicije reči letak u Rečniku SANU i flyer u Webster’s Online Dictionary potpuno su podudarne;
pored toga ove reči imaju isti derivacioni status (postverbali su od domaćih osnova). Prve potvrde
za reč letak u Rečniku SANU su iz 1924. godine; reč je, međutim, morala biti u upotrebi i ranije, jer
je primer iz teksta zakona (Novo sanitetsko zakonodavstvo).
203