Примењена лингвистика у част Ранку Бугарском - Језик у

JEZIK U UPOTREBI / LANGUAGE IN USE
pluralističko i demokratsko društvo moralo da stvara odgovarajuće uslove koji
omogućavaju pripadnicima manjina izražavanje, očuvanje i razvijanje identiteta.
Iako je Okvirna konvencija u samom početku kritikovana kao „hibridni“
instrument, bez dovoljno preciziranih obaveza prema državama kojima u poslednjoj
alineji obazrivo prepušta „da principe Okvirne konvencije sprovode kroz
odredbe unutrašnjeg zakonodavstva“, danas je široko prihvaćeno mišljenje da je
usvajanjem ovog dokumenta bio izražen konsenzus o značaju prava manjina i da
je time došlo do napretka na području međunarodnopravne zaštite manjina. 9
Kontrolu nad ostvarivanjem obaveza koje države preuzimaju ratifikacijom
Okvirne konvencije vrši Komitet ministara Saveta Evrope (1. stav člana 24). U
roku od jedne godine od početka važenja Okvirne konvencije za pojedinu zemlju
ugovornicu, ta zemlja je dužna da pošalje generalnom sekretaru Saveta Evrope
izveštaj i potpune informacije o zakonskim i drugim merama koje je usvojila za
ostvarivanje principa Konvencije (član 25). Pri ocenjivanju usklađenosti mera
koje države navode u svojim izveštajima (1. stav člana 26) Komitetu ministara
pomaže poseban savetodavni komitet. Njegovi članovi, po jedan iz svake zemlje
ugovornice, moraju da imaju priznato stručno znanje sa područja zaštite nacionalnih
manjina, a bira ih Komitet ministara posebnim postupkom sa spiska predloženih
kandidata iz pojedinih zemalja.
Polazeći od pragmatičkog pristupa, tvorci Okvirne konvencije nisu insistirali
na usvajanju zajedničke definicije pojma nacionalne manjine, niti su se
odredili prema državljanstvu kao kriterijumu ili uslovu za uživanje zaštite. Zato
svaka država ima pravo da odredi da li će pri sprovođenju principa u unutrašnjem
zakonodavstvu i Rome u svojoj zemlji tretirati kao nacionalnu manjinu. Deklaracije
koje su države podnele uz ratifikaciju Konvencije do sada nisu isključile tu
mogućnost. Neke od njih, među njima i Republika Slovenija, u tim deklaracijama
izričito navode i Rome. 10 U procesu kontrole nad sprovođenjem preuzetih obaveza
pojedinih država položaj Roma zauzima vidno mesto i sve se više izdvaja kao
kompleksna celina.
9 Evropski sud za ljudska prava u slučaju Chapman v. U.K. između ostalog navodi da je nesumnjivo
došlo do razvoja na području zaštite manjina u međunarodnom pravu, koji se odražava u Okvirnoj
konvenciji (paragraf 95 Odluke Suda). Chapman v. United Kingdom Application No. 27238/95,
odluka Suda 18. januar 2000.
10 Deklaracija sadržana u verbalnoj noti stalnog predstavništva Slovenije i podnesena generalnom
sekretaru uz instrument o ratifikaciji (25. mart 1998): „Okvirna konvencija ne sadrži definiciju nacionalne
manjine, što znači da je državama ugovornicama prepušteno da opredele grupe koje smatraju
za nacionalne manjine, i zato Vlada Republike Slovenije u skladu sa Ustavom i unutrašnjim
zakonodavstvom u Republici Sloveniji izjavljuje da su to autohtone italijanska i mađarska nacionalna
manjina. U skladu sa Ustavom i unutrašnjim zakonodavstvom Republike Slovenije Okvirna
konvencija će se primenjivati i na pripadnike romske zajednice koji žive u Sloveniji“.
143