Примењена лингвистика у част Ранку Бугарском - Језик у

JEZIK U UPOTREBI / LANGUAGE IN USE
Ratifikacijski instrumenti sledećih država izričito navode i romski kao
jezik zaštićen odredbama Povelje: Austrija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora,
Češka, Finska, Holandija, Mađarska, Nemačka, Norveška, Slovačka, Slovenija,
Srbija i Švedska. Neke od njih (Austrija, Crna Gora, Mađarska, Nemačka i Srbija)
uključile su zaštitu romskog jezika i u implementaciju trećeg dela Povelje,
koji predviđa obaveze na određenoj teritoriji u različitim područjima društvenog
života. Konkretni primeri iz prakse zasad govore da provedene mere ne dostižu
nivo koji se zahteva za implemetaciju obaveza iz trećeg dela Povelje. Glavni
razlozi su nedostatak kodifikovanog jezičkog standarda i kadrova osposobljenih
za sprovođenje tih mera, a u nekim slučajevima izostaje i motivisanost samih
korisnika romskog jezika.
Iz izveštaja većine zemalja vide se pozitivan pristup i politička volja za
usvajanje mera za poboljšanje položaja romskog jezika, ali i teškoće u realizaciji
zbog sličnih problema povezanih sa strukturnim problemima siromaštva, vekovne
izolacije i segregacije Roma. U pogledu pravno-političkog statusa romskog
jezika postoje razlike u unutrašnjem zakonodavstvu, jer su neke zemlje priznale
romsku manjinu i romski jezik ravnopravno sa drugim manjinskim jezicima ili
kao jezik posebne etničke grupe, dok neke čak negiraju i osporavaju tradicionalno
prisustvo romskog jezika na svojoj teritoriji. 19
Iz državnih izveštaja i celokupnog rada Komiteta eksperata proizlazi da
su glavni ciljevi mera poboljšati obrazovnu strukturu Roma i postići viši stepen
integracije, a jezička pitanja razmatraju se u širem društvenom i ekonomskom
kontekstu. 20 Zajednički problemi koji se navode u državnim izveštajima su:
• neredovno pohađanje škole i rano napuštanje školovanja velikog broja romskih
učenika;
• nedostatak kvalifikovanog nastavnog osoblja sa znanjem romskog jezika i mogućnosti
za usavršavanje na romskom jeziku;
• nedostaju potrebni udžbenici i didaktička sredstva za nastavu na romskom jeziku;
19 U preporuci u toku drugog kruga monitoringa Komitet ministara preporučio je danskim vlastima
da razjasne pitanje tradicionalnog prisustva romskog jezika u Danskoj. U reakciji na tu preporuku,
Danska u trećem periodičnom izveštaju između ostalog navodi da Romi nisu istorijski ili dugotrajno
kontinuirano prisutni u Danskoj, i da se romska populacija koja danas živi u Danskoj sastoji od
imigranata i izbeglica.
20 U prvom izveštaju o primeni Povelje u Sloveniji, Komitet je naglasio da jezička politika može
poboljšati socijalnu i ekonomsku situaciju Roma time što će podići ugled romskog jezika i doprineti
borbi protiv problema niskog samopouzdanja Roma i negativne percepije većinskog stanovništva
(prvi izveštaj Komiteta MIN-LANG, paragraf 89). Između ostalog, Komitet je preporučio Sloveniji
značajnija ulaganja u obuku nastavnika. Vidi preporuke u prvom izveštaju o Sloveniji (dostupno
na coe.int).
147