Примењена лингвистика у част Ранку Бугарском - Језик у

JEZIK U UPOTREBI / LANGUAGE IN USE
odgovoran ja, i da će ona održati svoj programom predviđeni referat – kako je i
bilo. Najavljene posledice su ipak izostale, bar koliko je meni poznato. O ovom
incidentu samoj Melaniji nisam pričao, niti sam pokušao da istražujem pozadinu
te očigledno političke ujdurme; sada, kada Melanija već duže vreme boravi u
svetu višejezičnih anđela, ovu epizodu prvi put iznosim u javnost, kako bi mlađi
čitaoci saznali nešto i o zakulisnim radnjama koje su pratile prve aktivnosti
Saveza: takvo je bilo vreme! I odmah prelazim na sledeće pitanje:
4. Šta je dalje bilo?
Sedišta i predsednici Saveza smenjivali su se po republičkim centrima,
a kongresi su održavani u trogodišnjem ritmu – drugi u Zagrebu 1980, treći u
Sarajevu 1983, četvrti u Herceg Novom 1986, a peti i poslednji u Ljubljani 1989,
posle čega se Savez raspao, deleći sudbinu SFRJ. Za razliku od svih prethodnih
kongresa, moja sećanja na ljubljanski skup nisu u celosti prijatna, utoliko što se
(ne krivicom predusretljivih organizatora) u atmosferi već osećalo šta se sprema
zemlji, a time i Savezu. Na primer, neki članovi Društva za primenjenu lingvistiku
Srbije čak su odbili da učestvuju, zbog već aktuelnih trzavica između političkih
rukovodstava dveju republika. Bila je to poslednja zajednička manifestacija
ove vrste u Jugoslaviji, što je meni kao prvom predsedniku i predstavniku Saveza
u svetu veoma teško palo. Ali, pitam se, šta je gašenje jedne stručne organizacije
prema nestanku jedne države?
Pored ovih kongresa i već pomenute konferencije „Jezik i društvo“, održan
je još jedan savezni skup, sa temom „Jezički kontakti u jugoslovenskoj zajednici“,
u Ohridu 1982. godine (sa koga je potekao zbornik, v. Mišeska Tomić 1984).
Od izdavačke delatnosti treba na prvom mestu navesti već pomenuti Godišnjak,
čija je naredna tri broja uredio Vladimir Ivir u Zagrebu, sledeći dvobroj Midhat
Riđanović u Sarajevu, a poslednji broj Inka Štrukelj u Ljubljani. Tu su većinom
objavljivani referati sa saveznih kongresa, ali je bilo i drugih priloga. Danas već
raritetni komplet od sedam tomova ove serije, od kojih su četiri kongresni zbornici,
predstavlja najvažniji izvor informacija o razgranatim i raznovrsnim aktivnostima
na području primenjene lingvistike u Jugoslaviji. U prvo vreme je izlazio
i Bilten Društva, kasnije Saveza. Pojedine članice Saveza imale su i sopstvene
projekte, naučne skupove i publikacije, koji se ovde ne mogu nabrajati.
Glavna tematska područja zastupljena u celokupnom navedenom radu su
razvoj govora, učenje i nastava maternjeg i stranih jezika, kontrastivna analiza,
prevođenje, jezički kontakti i višejezičnost, jezička standardizacija, jezik u javnoj
upotrebi, te leksikografija i terminologija. Uz sve to, od samog početka je načelno
promišljan sam pojam primenjene lingvistike, u kontekstu aktuelnih preokupacija
u svetu, a na već naznačeni obuhvatni način koji je, pored teorijske utemeljenosti,
omogućavao velikom broju poslenika u raznim oblastima, naročito mlađim, da
45