Примењена лингвистика у част Ранку Бугарском - Језик у

JEZIK U UPOTREBI / LANGUAGE IN USE
2.1. Preporuke i deklaracije o položaju Roma u Evropi
Standardi zaštite manjina, razmatrani u sklopu međunarodnopravne zaštite ljudskih
prava, i status romske zajednice u Evropi značajno su povezani od početka
devedesetih godina godina XX veka. Brojni međunarodnopravni dokumenti i instrumenti
sadrže posebne odredbe za eliminaciju diskriminacije Roma i Sinta, za
uklanjanje predrasuda, netolerancije, ksenofobije i rasizma, socijalne isključenosti
i za poboljšanje konkretnih uslova u kojima oni žive. Na poseban položaj
Roma u procesu nastajanja manjinskih standarda zaštite u novoj Evropi najpre je
ukazala Konferencija o evropskoj bezbednosti i saradnji (KEBS) u Zaključnom
dokumentu konferencije u Kopenhagenu (1990). U glavi III izričito se pominje
poseban položaj Roma kao kolektiviteta: „Države učesnice jasno i nedvosmisleno
osuđuju totalitarizam, rasnu i etničku mržnju, antisemitizam, ksenofobiju i
diskriminaciju protiv bilo koga, kao i ugnjetavanje na verskoj ili ideološkoj osnovi.
U tom kontekstu države učesnice uviđaju poseban problem Roma (Cigana).“
Savet Evrope je u preporuci Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, „Romi
u Evropi“ (1993), po prvi put istakao doprinos Roma kulturnoj raznolikosti Evrope
i tu naveo istorijske razloge koji su doveli do nezavidne situacije u kojoj većina
Roma živi i danas, a 2000. godine usvojena je posebna preporuka Komiteta ministara
o obrazovanju Roma/Cigana u Evropi, koja polazi od toga da obrazovanje
treba da bude prioritet za poboljšanje njihovog položaja. Preporuka navodi da prosvetne
politike treba podržati odgovarajućim finansijskim sredstvima i fleksibilnim
strukturama koje su potrebne zbog razlika unutar romske zajednice. Posebnu pažnju
zahteva bolja komunikacija sa roditeljima Romima, a kada je to potrebno, i
kroz zapošljavanje asistenata/medijatora iz redova romske zajednice.
Rezolucija Parlamentarne skupštine Saveta Evrope br. 1557 iz 2002. godine
o pravnom položaju Roma u Evropi odnosi se i na zaštitu kolektivnih prava
manjina. Prema toj rezoluciji države se pozivaju da Romima priznaju status
nacionalne ili etničke manjine. 5 Ta preporuka nastoji da obezbedi „jednak tretman
romske manjine kao etničke ili nacionalne manjine u oblasti obrazovanja,
zapošljavanja, stanovanja, pristupa zdravstvenim uslugama i javnim dobrima“.
Preporuka takođe predviđa da države članice treba da poklone posebnu pažnju
obezbeđivanju mogućnosti integracije Roma na svim nivoima obrazovanja, od
vrtića do univerziteta. To je značajno dostignuće, s obzirom na to da države članice
imaju vrlo različite koncepte za zaštitu nacionalnih manjina, a neke zemlje
(Francuska) izričito se protive konceptu kolektivnih prava nacionalnih manjina.
5 Interesantno je napomenuti da Rezolucija upotrebljava termin „kolektivna manjinska prava“, koji
se izbegava u većini drugih dokumenata, dok se u prvi plan postavljaju individualna prava pripadnika
manjinskih zajednica (Parliamentary Assembly of the Council of Europe. Recommendation
No. 1557 (2002): „The legal situation of Roma in Europe“, paragraf 15 a).
141