Примењена лингвистика у част Ранку Бугарском - Језик у

JEZIK U UPOTREBI / LANGUAGE IN USE
jezička sposobnost, bar u izvesnoj meri, genetski nezavisna od ostalih kognitivnih
sposobnosti, kao što je inteligencija – sposobnost rešavanja problema.
3. Razvoj mišljenja i usvajanje govora
3.1. Platonov problem
Jedan od najvažnijih zadataka generativne gramatike, koja se krajem pedesetih
godina javila u SAD kao kritika strukturalističkog pristipa jeziku, bio je razrešenje
takozvanog Platonovog problema. Trebalo je objasniti kako to da mala deca
uspevaju da brzo, lako i neosetno ovladaju svojim maternjim jezikom uprkos
nesrazmerno malom i didaktički vrlo nesavšenom inputu. Oko druge godine (ili
nešto kasnije) dete je, a da se niko posebno nije trudio oko toga, usvojilo gramatiku
i dovoljan broj leksema da bi moglo da stvara rečenice. Usvajanje jezika se
nikako ne može svesti na memorisanje iskaza koje je dete čulo u svojoj sredini,
ono je suštinski potpuno stvaralački proces. A ono je, po generativistima, moguće
zato što se rađamo biološki opremljeni mehanizmom za konstruisanje gramatika
(onim što Čomski naziva naprava za usvajanje jezika 6 ), a to su principi univerzalne
gramatike. Njih možemo shvatiti kao opšte uslove za oblikovanje gramatika
svakog postojećeg jezika sa otvorenim parametrima (različitim opcijama) čije
se vrednosti fiksiraju u zavisnosti od jezičkog iskustva. Dete u prvim godinama
života, budući da je u neprekidnom kontaktu sa maternjim jezikom, utvrđuje parametarske
vrednosti (na primer da li rečenica mora da ima eksplicitni subjekat
ili da predlog stoji iza ili ispred imenice), što objašnjava jezičku raznolikost (varijacije
među jezicima).
Iako ova teorija rasvetljava čudesan razvoj govora kod dece i ljudsku jezičku
kreativnost, ona ne kaže ništa o bliskom odnosu između mišljenja i jezika. U
njoj se jezik posmatra kao nezavisan biološki ogran (ovo će viđenje i sam Čomski
u svojim novijim radovima revidirati; v. Hauser, Chomsky, Fitch 2002), kao visoko
specijalizovani modul u našem umu – nešto poput sistema za navigaciju kod
insekata (Chomsky 2005: 2).
3.2. Razvoj kognicije i jezik
Tokom prve godine života paralelno sa senzomotornim učenjem stvaraju se osnove
glavnih konceptualnih struktura u detetovom umu (Mandler 1996: 366). Tako se
opozicija između živog (koje se samo pokreće) i neživog (koje nešto pokreće)
razvija u prvim mesecima života, delimično na osnovu iskustva a delimično na
osnovu urođenog znanja o tzv. ‘naivnoj fizici’ (Baillargeon, Kotovsky, Needham
1995). Tada se stvara i svest o osnovnim prostornim odnosima, kontaktu, osloncu
6 Na engleskom LAD (language acquisition device).
275