Примењена лингвистика у част Ранку Бугарском - Језик у

Plemenka Vlahović: NAZIVI RAZDOBLJA NA FRANCUSKOM I SRPSKOM ...
ka razmatraju se u sintagmama sa varijabilnim determinativnim članom kojim se
povećava opseg njihovog semantičkog sadržaja i, sledstveno tome, mogućnost
diferenciranja značenjskih obeležja radi utvrđivanja njihovih unutarjezičkih i međujezičkih
odnosa.
2. Definicije francuskih i srpskih reči
2.1. Reč TEMPS (lat. tempus) u rečnicima se definiše kao vreme neodređenog
trajanja i kao kraći ili duži vremenski odsek. U DFC: 1. trajanje obeleženo uzastopnim
sledom dana, noći, godišnjih doba, događaja. 2. ograničeno trajanje, posmatrano
prema njegovom korišćenju. U DLF: A vreme u trajanju 1. globalno
trajanje shvaćeno kao merljiva veličina. Uz izraz unités de temps upućuje se na
dan, čas, minut, sekund, a uz izraz division du temps, na kalendar, hronologiju,
godinu, mesec, sedmicu, vek. 2. ograničen deo globalnog trajanja, vremenski razmak.
U DFC: 4. epoha data prema mestu koje zauzima u sledu događaja (često
u mn.). U DLF: B vreme u sukcesiji 1. prepoznatljiva tačka u nekom sledu u odnosu
na ‘pre’ i ‘posle’, uz upućivanje na date, époque, moment: En ce temps-là.
Depuis ce temps-là. 2. (istorijski) samo upućivanje na ère, époque, siècle. U oba
rečnika daju se izrazi En temps de paix, de guerre. Le bon vieux temps. U DFC:
5. period života naroda, pojedinca: Du temps de ma jeunesse. U DLF: 3. epoha
(života), uz upućivanje na âge: De mon temps. U oba rečnika vreme se određuje
kao sezona, uz iste izraze: Le temps des moissons, des vendanges.
Pridev temporaire određuje se gotovo isto u DFC i DLF: koji traje samo
izvesno/ograničeno vreme, i uz iste sinonime: momentané, provisoire.
Pridev temporel definiše se na sledeći način: u DFC relig. koji prolazi sa
vremenom (u opreci sa éternel); u DLF relig. koji je iz domena vremena, stvari
koje prolaze (u opreci sa éternel).
U RMS-MH reč VREME se definiše kao: 1. trajanje radnje ili zbivanja. 2.
ograničen deo trajanja a. razdoblje, vek, epoha. b. određeni trenutak. v. doba kad
što dospeva ili kad čega ima; sezona. g. doba kad se što obavlja, vrši: ~ setve, ~
žetve, ~ berbe. 3. (obično mn.) prilike, život, uz navođenje izraza kao npr.: sve u
svoje ~ sve u pravo doba, sve kad treba; u duhu ~, podudarno s današnjim pogledima,
savremeno; u naše vreme kada smo bili mladi, kada smo mi igrali značajnu
ulogu; u prvo ~ u početku; u svoje ~ a) u pravi čas, b) nekad, ranije.
Pridev vremen znači a. koji je samo za neko vreme, vremenit, privremen.
b. postariji, vremešan.
Pridev vremenit: 1. privremen, koj traje u nekom razdoblju vremena. 2. a.
koji je zašao u godine, vremešan, postar. b. star, oveštao.
Pridev vremenski označava: koji se odnosi na vreme.
340