Примењена лингвистика у част Ранку Бугарском - Језик у

JEZIK U UPOTREBI / LANGUAGE IN USE
čito – od u međuvremenu stasalih interdisciplinarnih oblasti, pre svega psiholingvistike,
neurolingvistike i, posebno, sociolingvistike. Tako se došlo do šire
zasnovanih problemskih a ne uže tematskih definicija, koje ilustruje jedna od
skorašnjih: „Primenjenu lingvistiku je najbolje posmatrati kao praksom motivisanu
disciplinu koja se bavi problemima jezičke prirode u kontekstima realnog sveta“
(Grabe 2002: 10). Sama AILA danas na svom sajtu daje slično ali elaborirano
određenje: „Primenjena lingvistika je interdisciplinarno područje istraživanja i
prakse posvećeno praktičnim problemima jezika i komunikacije koji se mogu
identifikovati, analizirati ili rešavati primenom raspoloživih teorija, metoda i rezultata
lingvistike, ili pak izgrađivanjem novih teorijskih i metodoloških okvira u
lingvistici kako bi se radilo na tim problemima. Primenjena lingvistika razlikuje
se od lingvistike u opštem smislu najviše po svojoj eksplicitnoj orijentisanosti na
praktične, svakodnevne probleme u vezi s jezikom i komunikacijom“.
Ovakvo stanovište u suštini je isto ono koje sam ja zastupao od početka
svog angažovanja u ovoj oblasti, po kome primenjenu lingvistiku ne treba posmatrati
kao zasebnu granu lingvistike, specijalizovanu za neko određeno područje
ili više njih, nego kao opštu orijentaciju u lingvistici kao celini – to jest, kao
usmerenost jezičke nauke prema rešavanju mnogobrojnih i raznovrsnih problema
u vezi sa usvajanjem i upotrebom jezika u društvu. Ovo tumačenje jasno je naznačeno
već u mom uvodnom programskom tekstu uz prvi broj jugoslovenskog
godišnjeg časopisa za primenjenu lingvistiku: „Primenjena lingvistika se shvata
kao prožimanje nauke o jeziku i društvene prakse – drugim rečima, kao društveno
angažovana naučna disciplina. Ovo znači da se u načelu ne prihvata nikakva oštra
podela na neku ‘čistu lingvistiku’ čiji rezultati ne bi mogli da budu primenjeni
izvan nje same, i neku ‘primenjenu lingvistiku’ koja bi bila poistovećena sa njenim
primenama i otuda praktično izlazila iz domena jezičke nauke. Naprotiv, teži
se jednoj lingvistici koja bi zadovoljavala zahteve naučne zasnovanosti, ostajući
pri tom otvorena prema problemima koje nameće upotreba jezika u životu
društvenih zajednica, i dajući svoj naučni doprinos njihovom rešavanju u praksi“
(Bugarski 1977: 7; ovakav stav zastupa, u sličnom programski koncipiranom
kongresnom referatu, i Ivir 1980-81).
To bi dakle u suštini bila lingvistika u primeni, i upravo tu sintagmu sam
pustio u opticaj u vreme formiranja institucionalnog okvira primenjene lingvistike
u Jugoslaviji (za teorijsku elaboraciju i dalju literaturu v. Bugarski 1979, 1980,
1986, 1987). Drugim rečima, posle iscrpne i višestrane problematizacije samog
pojma primenjene lingvistike tradicionalni termin je zadržan, ali mu je dato novo
i šire značenje; time su određeni pravci kojima će se ova oblast kretati u narednom
periodu. A da bismo rekapitulirali razvoj događaja u vezi s tim (prethodno
skiciran u Bugarski 2003), sada moramo postaviti i treće pitanje:
43