Примењена лингвистика у част Ранку Бугарском - Језик у

Ranko Bugarski
UDK 81`33
PRIMENJENA LINGVISTIKA U JUGOSLAVIJI – SEĆANJA
JEDNOG VETERANA
Prvi deo ovog naslova deluje odveć ambiciozno, ali je zato tu njegov nastavak
da ublaži taj utisak. Tekst koji sledi samo je skup ličnih sećanja jednog od
učesnika razvojnog procesa na koji se naslovom aludira, i daleko je od svake pretenzije
na svestrano i produbljeno razmatranje naznačene teme (za kakvo može
jednim delom da posluži osnovna literatura na koju će biti ukazano). Jednostavno,
činilo mi se umesnim, a naročito za mlađe čitaoce i korisnim, da u prvoj knjizi
predviđene serije posvećene delatnicima na polju primenjene lingvistike kažem
nešto o tome kako je ta disciplina nastajala i kako se razvijala u zemlji koje više
nema – Jugoslaviji. Učiniću to putem odgovora na niz pitanja, od kojih se kao
prvo nameće sledeće:
1. Šta je uopšte primenjena lingvistika?
U najkraćem, treba razlikovati praktične delatnosti u vezi s jezikom od
njima posvećene naučne discipline, kao i konceptualni i institucionalni aspekt
onoga što se konvencionalno naziva primenjenom lingvistikom. Pomenute delatnosti
u svojim embrionalnim oblicima sežu u daleku prošlost (u vidu izrade
starih pisama, sastavljanja prvih uporednih spiskova reči u raznim jezicima, jezičkih
poduka i sličnih aktivnosti), da bi se u novija vremena naročito razgranale
u nastavi stranih jezika, potom u leksikografiji i srodnim domenima. Nasuprot
tome, primenjena lingvistika kao savremena nauka, i pored nesumnjivih korena
u prošlosti, zapravo počinje svoj razvoj tek polovinom prošlog stoleća. Analogno
tome, dok su same jezičke pojave od interesa za primenjenu lingvistiku praktično
sve vreme oko nas, razrađen institucionalni okvir za njihovo naučno proučavanje
skorijeg je datuma. Ovo važi generalno, pa tako i u Jugoslaviji. U ovoj zemlji
je bilo razgranatih aktivnosti u oblastima poput metodike nastave stranih jezika
ili kontrastivnih proučavanja (gde treba pomenuti višegodišnji jugoslovensko-američki
projekat kontrastivne analize srpskohrvatskog i engleskog jezika,
Zagreb-Vašington, pod rukovodstvom Rudolfa Filipovića, počev od 1968; za
opis i literaturu v. Đorđević 2010, u zborniku koji iscrpno obaveštava i o drugim
kontrastivnim projektima). Ali mnogo širi temelji, uz odgovarajuću organizacionu
strukturu, postavljeni su tek koju godinu kasnije. Međutim, pre no što se njima
pozabavimo potreban je osvrt na drugo pitanje:
41