Примењена лингвистика у част Ранку Бугарском - Језик у

JEZIK U UPOTREBI / LANGUAGE IN USE
2.2. Reč ÂGE (lat. aetas) prema definicijama u DFC i DLF znači: godine života,
uzrast, starost. Određeno doba života: le premier âge, l’âge tendre (‘detinjstvo’),
le bel âge (‘mladost’), l’âge adulte, doba punog razvoja, l’âge mûr, zrelost, le
troisième âge (‘treće doba’ eufem.) starost. Dug istorijski period, epoha: Moyen
Âge, l’âge actuel, notre âge. Veliko preistorijsko razdoblje: l’âge de la pierre,
l’âge du bronze. Fig. Âge d’or, napredno, povoljno doba ‘zlatno doba’.
U RMS-MH reč DOBA se definiše na sledeći način: 1. a. duži vremenski
odsek; istorijsko razdoblje, period, era. b. u geol. i arheol. razdoblje u razvitku
Zemljine kore; razdoblje u razvitku ljudske materijalne kulture, uz navođenje
naziva pojedinih doba: arhajsko, ledeno, paleozojsko, karbonsko, kameno, paleolitsko,
neolitsko, brončano/bronzano, železno doba. 2. a. kraći vremenski odsek;
trenutak zbivanja; vreme u odnosu na tok dana i noći. b. vremenski odsek u odnosu
na tok godine; tromesečni period (prema utvrđenoj podeli godine na četiri
dela, uz atribut ‘godišnji’). 3. godine života, uzrast, starost. Između ostalih, daju
se izrazi mirno ~ vreme, period kad nema ratova; zlatno ~ najbolje, najuspešnije
godine u razvitku čega; zrelo ~ godine života kada čovek najviše i najbolje stvara.
2.3. Reč ÉPOQUE (gr. epokhê ‘zastoj’) definiše se na sledeći način: u DFC: 1.
određen istorijski trenutak, obeležen nekim važnim događajem, nekim prilikama:
L’époque de la Révolution française (sin. période). 2. određeni trenutak života
pojedinca ili društva, vremenskog toka. U DLF: 1. zast. stalna i određena tačka
u vremenu, događaj kao polazište u posebnoj hronologiji, upućuje se na ère (1).
2. istorijski period određen nekim pojavama: L’époque des grandes invasions,
upućuje se na période. L’époque révolutionnaire. U oba rečnika, rečju époque
označava se doba godine obeleženo poljskim radovima: L’époque des labours
(DFC), l’époque des semailles, des vendanges (DLF), sin. saison. Izraz la Belle
époque označava doba prvih godina XX veka (DFC), – prve godine XX v., viđene
kao doba lagodnog života (DFL). Prema oba rečnika, faire époque znači: biti
od velikog značaja, ostaviti trajno sećanje (sin. faire date).
Prema definicijama u RMS-MH, reč EPOHA (grč.) označava: 1. vremenski
period koji se od drugih odvaja svojim određenim karakteristikama. 2. deo godišnjeg
perioda. Izraz činiti (praviti, značiti) epohu znači: imati veliki istorijski
značaj; upadljivo se izdvajati iz niza događaja.
Pridev epohalan znači: koji obeležava epohu; koji je od izuzetnog značaja.
2.4. Reč ÈRE (lat. aera ‘broj, cifra’) definiše se u DFC: 1. određena epoha počev
od koje se broje godine u nekoj hronologiji. L’an 1 de l’ère chrétienne correspond
à l’année de la naissance du Christ. U DLF: 1. polazna tačka neke posebne
hronologije. – upućuje se na značenje Époque (1). 2. Obično dugotrajan vremenski
odsek koji počinje određenog trenutka (ère 1). U oba rečnika ‘era’ se kvalifikuje
kao epoha u kojoj počinje izvestan red stvari. DFC navodi izraz une ère de
341