Примењена лингвистика у част Ранку Бугарском - Језик у

JEZIK U UPOTREBI / LANGUAGE IN USE
dinamična kategorija i živ proces, koji se prilagođava promenama u životu. Kao
rezultat toga autori Povelje odlučili su da ne sastavljaju spisak regionalnih i manjinskih
jezika u Evropi, već da ostave tu odluku o izboru jezika kao diskreciono
pravo pojedinim državama. Države biraju obaveze iz III dela Povelje u skladu sa
‘položajem svakog jezika’ i odabrane mere navode u instrumentu o ratifikaciji za
svaki jezik posebno. Ipak, države pri tom nemaju u potpunosti slobodne ruke jer
ih obavezuje drugi stav u drugom članu, koji određuje da su dužne da za svaki
izbarani jezik koriste minimalno 35 mera iz tog dela Povelje, koji obuhvata sprovođenje
konkretnih mera za upotrebu regionalnih ili manjinskih jezika.
Drugi deo Povelje postavlja ciljeve i principe za sve regionalne ili manjinske
jezike, koji uključuju posebno priznanje regionalnih i manjinskih jezika, poštovanje
geografskog područja gde se jezici govore, pismeno i usmeno korištenje
tih jezika u javnom, društvenom i ekonomskom životu i proučavanje ovih jezika
na svim odgovarajućim nivoima. Povelja predviđa i zaštitu neteritorijalnih jezika,
to jest jezika koji ne mogu biti vezani za određenu teritoriju a govore se u više
država, kao što su jidiš, vlaški i romski. 14
U trećem delu, koji obuhvata sprovođenje konkretnih mera za upotrebu
regionalnih ili manjinskih jezika, predstavljen je okvir i način na koji države članice
u svojim nacionalnim sistemima treba da promovišu, obezbede i zaštite upotrebu
tih jezika u sledećim oblastima: obrazovanje, rad pravosudnih organa, rad
organa uprave i javnih službi, mediji, kulturne aktivnosti, ekonomski i društveni
život, te prekogranična razmena.
Četvrti deo reguliše kontrolu nad sprovođenjem obaveza iz Povelje. Države
članice dužne su da pripremaju izveštaje o politikama i merama usvojenim za
ispunjavanje obaveza koje su preuzele ratifikacijom Povelje. Prvi, najopsežniji
izveštaj priprema se u roku od godinu dana posle ratifikacije, a sledeći izveštaji,
koji se podnose svake tri godine, pre svega izveštavaju o napretku na specifičnim
područjima. Komitet eksperata za Evropsku povelju o regionalnim manjinskim
jezicima (MIN-LANG), koji sačinjavaju nezavisni eksperti iz svake od zemalja
članica, razmatra izveštaje država, sakuplja informacije i iz drugih izvora i organizuje
posete svojih delegacija pojedinim zemljama. 15 U taj proces uključene su
14 Član 7, stav 5: Članice preuzimaju obavezu da, mutatis mutandis, primene ista načela koja su
navedena u stavovima od 1. do 4. i na neteritorijalne jezike. Međutim, u pogledu ovih jezika priroda
i obim mera koje treba preduzeti da bi se ostvarili ciljevi predviđeni ovom Poveljom treba da budu
određeni na fleksibilan način, imajući na umu potrebe i želje, te poštujući tradicije i karakteristike,
grupa koje te jezike koriste.
15 U taj komitet (Committee of Experts on the European Charter for Regional or Minority
Languages) po posebnom postupku biraju se pojedinci sa priznatim poznavanjem tog područja, po
jedan iz svake zemlje koja je ratifikovala Povelju.
145