Примењена лингвистика у част Ранку Бугарском - Језик у

JEZIK U UPOTREBI / LANGUAGE IN USE
Citirana bibliografija i razgranata mreža informatora svedoče da je već
tada postojalo veliko interesovanje za romski jezik i gramatiku u različitim delovima
Evrope. Iz objavljenih izvora o njegovim stručnim kontaktima vidi se da
je Miklošič i korespondenciju sa južnoslovenskim intelektualcima u više navrata
iskoristio za prikupljanje podataka o romskom jeziku i Romima. Na primer, u pismu
Stojanu Novakoviću iz 1873. godine zahvaljuje mu na materijalu o srpskim
Ciganima (Sturm-Schnabl 1991: 312). 24
Od tada se kontinuirano održava interesovanje za romski jezik u akademskim
krugovima. Ipak, traženje adekvatnih dugoročnih rešenja za regulaciju međusobne
dinamike jezičke raznolikosti brojnih varijanti romskog jezika kao da
ostaje na pola puta između političke mobilizacije i opštih deklaracija o značaju
kulturne raznolikosti i jezičkog pluralizma. Poznati lingvista i romolog Jaron Matras
(Yaron Matras) u studiji o budućnosti romskog jezika zalaže se za prihvatanje
politike jezičkog pluralizma i za elastičnu kodifikaciju romskog jezika, jer ona
najbolje odgovara specifičnom položaju jezika Roma kao transnacionalne manjine
(Matras 2005: 44). 25 On posebno ističe da ovakav jezički koncept najviše
odgovara mlađim govornicima, i inače naviknutim na fleksibilnost zahvaljujući
korišćenju novih komunikacionih tehnologija. 26 Po njegovom mišljenju, obrazovanje
dece treba podržavati na lokalnoj varijanti romskog, a kasnije preći na
državni jezik. Cilj obrazovanja je sticanje potrebnih znanja za izražavanje i komunikaciju
na tom jeziku, a ne forsirana lojalnost prema centralnom autoritetu,
odnosno jednoj proklamovanoj jezičkoj formi 27 .
24 U pismu pominje i gramatiku romskog jezika koju je napisao Dimitrije Popović i dodaje: „Ako
bi onaj učitelj u Krajini (P.D) o kojem ste mi pisali, cigansku gramatiku meni dao, rado bi mu platio
honorar koji biste vi kazali“.
25 Tekst je preveden na srpski jezik kao obavezna literatura u okviru škole Romologije na
Univerzitetu u Novom Sadu i dostupan na njenoj veb-stranici romološke škole.
26 Ovi mladi romski intelektualci koji predstavljaju budućnost svakog romskog pokreta za pismenost,
pripadaju globalnoj generaciji kreativnih i fleksibilnih korisnika pisanih medija, koji su vični
da eksperimentišu sa raznim varijantama pisane reči putem internet-pričaonica, imejla i raznih pisanih
poruka. Za njih jezički pluralizam nije prosto pojam, već svakodnevna realnost. Ovi i slični
procesi sugerišu da standard ne mora obavezno da se tumači u užem, modernom smislu – kao simbol
prihvatanja moći i kontrole nekog centralnog autoriteta. Bolje bi bilo ‘standard’ shvatiti u njegovom
razvojnom, savremenom kontekstu, da označuje mrežu opcija od kojih korisnici određenog
konteksta mogu da biraju i odaberu ono što omogućuje efikasnu komunikaciju (Matras 2005: 39).
27 Svoju studiju zaključuje razmišljanjem o perspektivi romskog jezika kao transnacionalnog. Za
dobro onih koji se njime koriste, oni koji se bave politikom njegovog planiranja i uvođenja moraju
krenuti putem transnacionalne saradnje. Oni moraju da stvore mrežu koja će inspirisati i pružati
podršku, a ne naređivati ili kontrolisati. Njihov najneposredniji zadatak je praktične prirode: da
podstiču razvoj i širenje pismenosti na romskom jeziku. Prilog se završava konstatacijom da su se
korisnici romskog jezika opredelili za jezički pluralizam. Zadatak je eksperata da ih podrže kako bi
ostvarili svoj izbor (Matras 2005: 44).
149