Примењена лингвистика у част Ранку Бугарском - Језик у

Tijana Ašić: O JEZIKU I MIŠLJENJU, JOŠ JEDNOM
Šta je doprinelo tome da jednostavni i neproduktivni sistem komunikacije
preraste u sistem znakova koji odražava i podržava apstraktno simboličko
mišljenje? Postoje indicije da su jezik i mišljenje zapravo načini borbe za opstanak.
Ova ideja potkrepljena je dokazima iz klimatologije i paleontologije.
Tektonski poremećaji tla u Africi (gde su živeli prvi ljudi) doveli su do stvaranja
Velike rasedne doline koja je razdvojila vlažne šume na zapadu od suvih stepa
istočne Afrike. U tom predelu je bilo daleko manje dostupne hrane za naše pretke
(Aitchison 2007). Oni su morali da promene način ishrane (nisu više bili samo
skupljači plodova i uginulih životinja, već su postali lovci na zveri) i da usavrše
tehnike preživljavanja. Prelazak sa pasivnog na aktivni oblik pribavljanja hrane
zahtevao je bolju društvenu organizaciju, savršeniji sistem za komunikaciju i
sposobnost planiranja složenih akcija. A ishrana bogata mesom omogućila je da
mozak dobija znatno veće količine energije i da efikasnije i brže funkcioniše, što
je preduslov za apstraktno mišljenje i za kompleksan jezik; oba fenomena bila su
neophodna za preživljavanje u novim, teškim uslovima.
Pojava jezika nije samo doprinela opstanku naše vrste – ona je zauvek
promenila način čovekovog života i fantastično ubrzala njegovu intelektualnu i
tehnološku evoluciju. U tom smislu govori se o kulturnom Big bang-u (velikom
prasku) kasnog paleolita (Noble, Davidson 1996), koji karakteriše pojava umetnosti,
novih tehnika pravljenja oruđa za rad i prvih znakova religije (kult mrtvih).
2.3. Otkrića iz oblasti genetike
Ljudski genom sadrži 20.500 gena, od kojih je preko 98 odsto zajedničko sa
šimpanzom, Pan troglodytusom. Metodom sekvencijalne analize DNK 5 utvrđeno
je da se ove dve žive vrste pre svega razlikuju po tome što se samo kod čoveka
nalaze geni odgovorni za sposobnost proizvođenja i razumevanja artikulisanog
govora. Naime, samo u ljudskom genomu postoji gen FOXP2, lociran na sedmom
hromozomu, koji je direktno odgovoran za jezičku sposobnost – mutacije
na tom genu za posledicu imaju nespospobnost usvajanja gramatike maternjeg
jezika i probleme u artikulaciji. Takođe su kod čoveka zapažene određene promene
na genima odgovornim za prijem auditivnih informacija, što svedoči o razvoju
selektivne obrade zvučnih signala (neophodnom uslovu da bi se glasovi jezika
izdvojili od ostalih vrsta zvukova), kao i promene na genima koji kontrolišu pokrete
tzv. govornih organa, larinksa i usta.
Ovo, s jedne strane, govori o značaju jezičke sposobnosti u evolutivnom
skoku kakav postoji između viših majmuna i čoveka, a, s druge, potvrđuje da je
5 Sekvencijalna analiza DNK (često i „čitanje“ DNK) je termin koji predstavlja sve biohemijske
metode kojima se određuje raspored nukleobaza (A-adenin, C-citozin, G-guanin, T-timin) u kratkim
sekvencama DNK.
274