Примењена лингвистика у част Ранку Бугарском - Језик у

Tijana Ašić
O JEZIKU I MIŠLJENJU, JOŠ JEDNOM 1
UDK 81`373.6
Sažetak: U ovom radu, na osnovu najnovijih lingvističkih teorija i saznanja iz kognitivnih
nauka pokušavamo da opišemo mehanizme koji stoje u osnovi ljudskog
govora i mišljenja. Naša hipoteza je da jezik nije ni preduslov za mišljenje niti
nezavisan organ već složen apstraktni fenomen koji počiva na istim principima na
kojima počiva i kognicija. U tom se smislu dilema da li su ove dve pojave nezavisne
čini besmilenom.
Ključne reči: jezik, mišljenje, kognicija, sintaksa, evolucija, kategorizacija, koncepti,
genetika.
Language is a mirror of mind in a deep and significant sense. It is a product
of human intelligence, created anew in each individual by operations that lie
far beyond the reach of will or consciousness. Chomsky (1975: 4)
1. Uvod
Uprkos ogromnom napretku u saznanjima i tehnologiji u poslednjih pedesetak
godina, odnos jezika i mišljenja ostaje jedno od nerazrešenih pitanja u kognitivnim
naukama. Jer, za razliku od religije u kojoj je ‘reč izvor svega’ i filozofije,
u kojoj se, počev od Aristotela, preko Abelara i Lajbnica pa do modernih mislilaca
poput Dejvidsona 2 (Davidson 2001), tvrdi da je jezik ne samo ‘ogledalo
razuma’, već i neophodan i dovoljan uslov za mišljenje, u psihologiji, lingvistici
i biologiji smatra se da kognicija postoji i nezavisno od jezičke sposobnosti i
govorne delatnosti. Zanimljivo je da ovaj stav podržavaju i danas aktuelne suprotstavljene
teorije o funkcionisanju ljudskog uma: modularizam, antimodularizam
i kulturološka teorija. 3
1 Svom omiljenom profesoru Ranku Bugarskom zahvalna sam ne samo na onom čemu me je naučio
već i na tome što je prvi prepoznao i podstakao moju opčinjenost jezikom i lingvistikom.
2 Dejvidson u svojoj knjizi kaže da je racionalnost svojstvena čoveku jer je zavisna od jezika, koji
jedini omogućava organizmu koji ga poseduje da ima ideje na osnovu kojih se može praviti racionalan
izbor delovanja i zahvaljujući kojem nastaju holistička viđenja sveta – što je u osnovi koncepata
i inferencijalnog zaključivanja.
3 U modularizmu se podrazumeva da se naš um sastoji od centralnog modula, gde se vrše osnovne
logičke operacije, i perifernih modula koji su specijalizovani za razne oblike obrade podataka,
271