Примењена лингвистика у част Ранку Бугарском - Језик у

Ranko Bugarski: PRIMENJENA LINGVISTIKA U JUGOSLAVIJI – SEĆANJA ...
napisa u stručnim publikacijama i u štampi (deo te literature već sam citirao, a
ovde treba dodati rad pod Bugarski 1980-81). S druge strane, o razvoju primenjene
lingvistike u Jugoslaviji pisao sam za internacionalnu publiku u Biltenu
Međunarodnog udruženja i srodnim publikacijama (v. Bugarski 1978a, b, 1981).
Tokom te decenije učestvovao sam u radu još nekih komisija AILA-e, kao i na
redovnim zasedanjima Međunarodnog komiteta i Izvršnog biroa, održavanim uz
kongrese, a u godinama između kongresa i zasebno, uvek u nekoj drugoj zemlji
članici (u Varšavi, Stokholmu, Zagrebu, Levenu, Dablinu...).
Moj organizacioni angažman u AILA-i završio se 1986. godine, kada je
došlo vreme da se povučem i prepustim drugima ulogu jugoslovenskog predstavnika
u njenim telima. Doduše, u stručnom smislu to još nije bio kraj: kao što
sam na pomenuta tri svetska kongresa učestvovao i kao referent, član okruglih
stolova i diskutant, tu tradiciju sam nastavio i na naredna dva kongresa, u Sidneju
1987. i Halkidikiju 1990. godine – posle čega su moje aktivne veze sa ovim udruženjem
prestale. Tom prekidu umnogome je doprinelo gašenje jugoslovenskog
Saveza posle ljubljanskog kongresa 1989, praćeno raspadom zemlje i ratovima
na njenom tlu. Po konstituisanju samostalnih država na toj teritoriji u njima su
osnovana zasebna nacionalna udruženja, od kojih su neka pristupila AILA-i, ali
to već izlazi iz ovog izveštajnog perioda. Podsetiću samo da će, što se Srbije tiče,
zakratko postojati Jugoslovensko društvo za primenjenu lingvistiku, potom preimenovano
u Društvo za primenjenu lingvistiku Srbije i Crne Gore, da bi se i ovo
na kraju razdvojilo na svoje sastavnice.
Podacima o svojim aktivnostima u Međunarodnom udruženju treba još da
dodam i retrospektivni sud o tome šta je sve to značilo za mene lično i kako je uticalo
na moje naučne i šire vidike; to ću učiniti sasvim kratko. Prethodno zainteresovan
pretežno za deskriptivnu i teorijsku lingvistiku, tokom godina provedenih
u AILA-i dopunio sam svoja saznanja dubljim uvidima u načine funkcionisanja
jezika u različitim životnim i društvenim kontekstima i u probleme koji iz njih
izrastaju, tražeći adekvatne odgovore. To me nije sasvim preusmerilo, ostao sam
lingvist ovako bez primenjenog atributa, ali lingvist sa interesovanjem i razumevanjem
i za praktična pitanja upotrebe jezika. Povrh toga, za obogaćivanje mojih
iskustava od velikog značaja su bili stalni kontakti i druženje sa mnogobrojnim
domaćim i inostranim kolegama, uz česta putovanja na stručne i organizacione
skupove u većem broju zemalja. Sve to je bilo neosporan dobitak za mene, a ostaje
mi nada da sam se za ovu privilegiju bar u nekoj meri odužio svojim učešćem
u naporima da se primenjena istraživanja jezika obuhvatno definišu i afirmišu,
podjednako na nacionalnom i internacionalnom planu, kao predmet dostojan sistematske
naučne obrade i šire društvene pažnje.
48