Примењена лингвистика у част Ранку Бугарском - Језик у

Tijana Ašić: O JEZIKU I MIŠLJENJU, JOŠ JEDNOM
Mi u ovom radu nećemo ni pokušati da predložimo konačan odgovor na
navedenu dilemu. Naš cilj je da, oslanjajući se na neka od najnovijih otkrića u
različitim oblastima saznanja i opisujući najvažnije karakteristike ljudskog mišljenja,
odnosno esencijalne odlike prirodnih jezika, pokažemo zašto je u kognitivnom
smislu jezik koristan, ali istovremeno i kakva je kognicija potrebna da bi
postojao jezik.
2. Jezik, evolucija, genetika
2.1. O nastanku Homo sapiensa i pojavi jezika
Hominidi, u koje po savremenim nomenklaturama spadaju čovek, njegovi direktni
preci i čovekoliki majmuni, razdvojili su se od primata pre oko 7 miliona
godina. U savremenoj taksonomiji, Homo sapiens je jedina preživela vrsta roda
Homo. Sve savremene studije o poreklu vrste Homo sapiens uglavnom pokazuju
da su postojale i druge vrste istog roda, ali da su sve izumrle.
Danas paleoantropolozi smatraju da su se čovekovi prvi preci, Australopitecusi,
pojavili u Africi pre više od četiri miliona godina. Njih su pre dva miliona
godina zamenili Homo habilisi, koju su koristili prva primitivna oruđa (oštar
kamen), služili se vatrom (koju nisu sami umeli da zapale) i živeli od skupljanja
plodova i ostataka uginulih životinja. Daljim razvojem ove vrste (na šta ukazuju
podaci o povećavanju lobanje tj. moždane mase) nastao je pre 1.8 miliona godina
Homo erectus, koji je bio u stanju da napravi nešto složenija oruđa za rad. Homo
erectus evoluirao je u Homo sapiensa pre oko 200.000 godina. Napomenimo
da je od pre 250.000 godina pa do pre 30.000 godina na području Evrope živeo
neandertalac (Neanderthalensis), za koga je, metodom analize mitohondrijske
DNK, dokazano da nije direktni predak Homo sapiensa već da predstavlja zasebnu
vrstu.
Osnovna psihiloška odlika koja Homo sapiensa razdvaja od njegovih predaka
je posedovanje vrlo složenog i produktivnog sistema za komunikaciju. A
osnovna anatomsko-fiziološka odlika po kojoj se on izdvaja od drugih primata je
veličina i razvijenost mozga, koji je postao dovoljno moćan da bi se u njemu mogli
odvijati neurološki procesi potrebni za nastanak i funkcionisanje jezika. Ovome
u prilog ide i činjenica da je najveća specifičnost centralnog nervnog sistema
modernog čoveka disproporcija između veličine određenih delova tela i procenta
moždane kore koji je za njih zadužen. Naime, frontalna regija je gotovo isključi-
reakcija i ponašanja – jezički, emotivni, modul za prepoznavanje lica itd. Antimodularistička teorija
polazi od toga da ne postoji takva podela rada u mentalnim aktivnostima. Kulturološka teorija
smatra da je jezik glavni prenosilac kulture (dostignuća, ideja i tehnologija) te da je u tom smislu
presudan za razvoj ljudskog društva (v. Reboul 2007).
272