Примењена лингвистика у част Ранку Бугарском - Језик у

JEZIK U UPOTREBI / LANGUAGE IN USE
Povećavanjem broja informacija kataloška tekstovna forma preoblikuje se
u narativnu, najčešće u formu pisma ili ‘govora’. Pošiljalac/govornik može biti
pojedinac – kandidat na izbornoj listi ili stranka (up. [3-6]).
Tekstovna forma pisma kao izraz neposrednog obraćanja glasačima češća
je nego što bi se očekivalo. Razlog tome je uključivanje žanra izbornih flajera u
reklamno-propagandni diskurs, te što se u ovoj formi mogu primeniti retoričke i
diskursne strategije nesvojstvene drugim, pri čemu se ona najvažnija – instruktivna,
može formulisati i u P.S. [16]. Intimnost privatnog pisma preneta u javni
diskurs povlači za sobom i određene leksičke izbore koji bi u drugim tekstovnim
formama bili nezamislivi.
2.3.3. Tekst izbornog flajera je celovit čak i kad je sveden na slogan ili naziv
stranke. Preko užeg političkog i situacionog konteksta ostvaruje visok stepen informativnosti,
situativnosti i intertekstualnosti, njime je određena i njegova intencija.
Koherencija, kao jedan od osnovnih parametara tekstualnosti, ostvaruje
se na osnovu parametara situativnosti i intertekstualnosti, pogotovo u kataloškoj
tekstovnoj formi. Najčešće primenjivana kohezivna sredstva u tekstu izbornih
flajera su ponavljanje naziva stranke, anaforizacija (naziv stranke – zamenica 1.
l. pl.; glagolski oblik); zamenica oni upotrebljava se samostalno, umesto naziva
konkurentnih stranaka.
Parametri intencionalnosti, situativnosti i intertekstualnosti dozvoljavaju
da se za sve izborne flajere izvede ista pragmatička implikacija, izraziva pretpostavljenim
makropropozacijama – mi smo radili / mi ćemo raditi dobro, vama je
bilo / vama će biti dobro i oni nisu radili dobro / oni neće raditi dobro, vama nije
bilo/ vama će biti dobro. Naime, ove makropropozicije ne izvode se direktno iz
teksta, iz rečenog, ali su nužne da bi se rečeno moglo povezati i da bi se razumelo
zašto je uopšte rečeno.
2.4. Parametar ŽANRA
2.4.1. Parafrazirajući Van Dejkovu (Van Dijk 2009: 20) definiciju žanra, primerenu
debati u parlamentu, može se izvesti da su izborni flajeri poseban žanr političkog
propagandnog diskursa, obeležen upravo svojom namenom – promocija
stranke, ciljem – ubeđivanje glasača, i formom – tekst štampan na listu manjeg
formata i podesan da se ubaci u poštansko sanduče ili da prolazniku na ulici.
Flajeri „dolaze na noge“ primaocima, koji ih mogu sačuvati i „kod kuće na miru
pročitati“, a i uporediti sa onima koje dele druge stranke. Namenjeni su individualnom
čitanju, jer pomoću njih treba ubediti glasače kao pojedince. Ono što
se kaže i kako se kaže u flajeru ne može biti kazano ni na mitingu, gde okupljeni
mogu skandirati govorniku ili ga izviždati, ni u radijskom ili televizijskom in-
213