Примењена лингвистика у част Ранку Бугарском - Језик у

Ranko Bugarski: PRIMENJENA LINGVISTIKA U JUGOSLAVIJI – SEĆANJA ...
2. Primenjena lingvistika ili lingvistika u primeni?
U internacionalnoj literaturi kodifikovan i široko prihvaćen naziv discipline
o kojoj je reč jeste primenjena lingvistika (applied linguistics, linguistique
appliquée, angewandte Linguistik itd.), pa se on od početka i – kao što vidimo –
sve do danas koristi i u Jugoslaviji, a tako ostaje i u njenim naslednicama (primenjena/primijenjena
lingvistika, uporabno jezikoslovje, применета лингвистика).
Ipak ostaje pitanje domena i karaktera ovako nazvane discipline. Je li ona dovoljno
različita od same lingvistike da bi takva terminološka sintagma bila sasvim
opravdana? Ako jeste, koji je njen autentični specifikum, i šta bi bila ona druga,
„neprimenjena“ lingvistika? Možda „čista“ – ali ovom neformalnom atributu teško
je pripisati bilo kakvo određenije značenje. Ili teorijska, jer se takav kontrast
često sreće u literaturi – ali ako primenjena lingvistika treba da bude punopravna
nauka a ne samo praktična delatnost, polje primene rezultata drugih nauka, pre
svega one o jeziku, onda ona mora da poseduje sopstvenu teoriju, koliko god
„primenjenog“ karaktera.
Ova dilema ukazuje na raskorak, nikad uistinu prevaziđen, između institucionalnog
i konceptualnog plana posmatranja. Nema nikakve sumnje da se na
prvom pomenutom planu primenjena lingvistika profilisala i afirmisala kao zasebna
disciplina, sa sopstvenim projektima, kadrovima, katedrama, udruženjima,
kongresima, časopisima i drugim oblicima organizacione infrastrukture koje najčešće
ne deli sa svojom „neprimenjenom“ posestrimom (ma šta ova bila), koja
takođe ima svoje analogne institucije. Ali ovakva izdiferenciranost nestaje kad
pređemo na konceptualni ili teorijski plan i pogledamo šta je u suštini primenjena
lingvistika u poređenju sa samom lingvistikom, te mogu li se njihovi domeni razgraničiti,
i kako. I tu nastaju teškoće, sve očitije sa protokom vremena. Na svojim
počecima primenjena lingvistika je uglavnom izjednačavana sa nastavom stranih
jezika i eventualno još mašinskim prevođenjem, pa je tako naučni skup 1964.
godine u Nansiju, kojom prilikom je osnovana AILA, udruženje o kojem će još
biti reči, bio posvećen samo ovim dvema tematskim oblastima (v. Actes 1966).
Zainteresovanost za mašinsko prevođenje uskoro je opala, ostavljajući samo nastavu
stranih jezika kao područje s kojim će se primenjena lingvistika još dugo
potom praktično izjednačavati, naročito u uticajnoj britanskoj tradiciji (v. npr.
Corder 1973).
Međutim, na scenu su počeli da izlaze novi i sve brojniji kandidati za
uključenje u domen primenjene lingvistike – usvajanje prvog i drugog jezika,
poremećaji govora i sluha, višejezičnost, leksikografija i terminologija, prevođenje,
jezička standardizacija, jezik u medijima, planiranje jezika itd. Usled toga
je postajalo sve teže, i na kraju se pokazalo zapravo nemogućim, na tematskom
nivou razgraničiti ovu disciplinu ne samo od same lingvistike, nego – i naro-
42