Примењена лингвистика у част Ранку Бугарском - Језик у

Vera Vasić: MODELI KONTEKSTUALIZACIJE IZBORNIH FLAJERA
rentine Maier], sociokognitivni pristup [Teun A. van Dijk], diskursno-istorijski
pristup [Martin Reisigl, Ruth Wodak], korpusnolingvistički [Gerlinde Mautner],
pristup sa stanovišta društvenih učesnika [Theo van Leeuwen] i dijalektičko-relacioni
[Norman Fairclough]. Kritičku analizu diskursa objedinjuje, kako priređivači
zbornika ističu, usmerenost na upotrebu jezika u prirodnoj, neeksperimentalnoj
situaciji, od strane stvarnih govornika, i pored toga što su joj koreni višestruki
– retorika, lingvistika teksta, antropologija, filozofija, socijalna psihologija, kognitivne
nauke, književna teorija, sociolingvistika, primenjena lingvistika, pragmatika.
Šireći domene lingvistike ‘iza gramatike rečenice’ 3 ka proučavanju jezika
u akciji i interakciji kritička analiza diskursa za svoje jedinice uzima tekst, diskurs,
konverzaciju, govorni čin ili komunikativni događaj, i pri tome se usmerava
ka neverbalnim (semiotičkim, multimodalnim, vizuelnim) aspektima interakcije
i komunikacije, na dinamične (socio-)-kognitivne principe i strategije, na funkciju
kontekstā (socijalnog, kulturnog, situativnog, kognitivnog) upotrebe jezika.
Predmet njenih istraživanja su istovremeno i mnogi fenomeni koji su u domenu
gramatike teksta (koherencija, anaforizacija, topikalizacija, makrostrukture, govorni
činovi i dr.), kao indikatori upotrebe jezika u datom diskursu (Wodak and
Meyer 2009: 2).
Suočeni sa konkretnim primerima upotrebe jezika ovi pristupi, kao i mnogi
drugi, uostalom, pokazuju se u izvesnoj meri nedovoljnim i jednostranim, te
primenjena analiza predstavlja često spoj više različitih. Teorijsko-metodološki
eklekticizam, najčešće negativno vrednovan u naučnim istraživanjima, zapravo
vodi, kako to ističe Rut Vodak (Wodak 2007: 204), ka jednom integrativnom i
interdisciplinarnom pristupu, nužnom da se uoče i objasne mehanizmi stvaranja i
reprezentacije kompleksnih fenomena. Primere antisemitiskih slogana i retorike
izborne kampanje (2001) Jerga Hajdera (Slobodarska partija Austrije) ona tumači
na osnovu istorijske analize antisemitizma i verbalnih izraza koji je odražavaju
(tzv. kodirani jezik), socio-kognitivne analize kolektivnog pamćenja i specifičnih
znanja na osnovu kojih se može razumeti ‘kodirani jezik’, socio-političke analize
šireg konteksta, teorije žanra pomoću koje se može utvrditi funkcija političkih
govora (strategije ubeđivanja, pozitivna prezentacija sebe / negativna prezentacija
drugog, populistička retorika i dr.), analize užeg konteksta (okruženje, govornik),
tekstualnog konteksta (koteksta) svakog iskaza, te na osnovu pragmatičkih
i gramatičkih pristupa (str. 207-208). 4
3 Paralelizam u obrazovanju termina ‘iza gramatike rečenice’ [beyond sentence grammar] i ‘iza
rečenog’ [beyond saying], kao jednog od osnovnih u pragmatici, nije samo formalan, te upravo
stoga nije ni slučajan.
4 Opravdanost, tačnije nužnost, izdvajanja ovih parametara potvrđuju i ocene R. Bugarskog (2005)
202