inostrani kapital kao faktor razvoja zemalja - Ekonomski fakultet u ...

(preko 1.300 milijardi dolara). Ukupan priliv SDI i pored godišnjih oscilacija ima
veoma izraženu tendenciju rasta, dostigavši krajem 2006. godine skoro 12 hiljada
milijardi dolara. Najveći deo priliva SDI u 2006. godini (880 milijardi dolara) je
realizovan kroz merdžere i akvizicije, pri čemu je 728 milijardi dolara, merđžera i
akvizicija ostvareno u razvijenim zemljama, 127 milijardi dolara se odnosilo na
zemlje u razvoju, a svega 25 milijardi dolara preuzimanja se desilo u zemljama u
tranziciji.
U 2001. godini, skoro ¾ priliva SDI je odlazilo u razvijene zemlje, nešto
više od četvrtine je plasirano u zemlje u razvoju, dok je svega 1,3% SDI
investirano u evropske zemlje u tranziciji. Šest godina kasnije, 2006. godine,
izmenjena je struktura rasporeda SDI među ove tri grupacije. I pored relativnog
rasta u poslednje dve godine, smanjeno je učešće razvijenih zemalja u prilivu SDI
(65,7%), značajno poraslo učešće evropskih zemalja u tranziciji (5,3%), dok je
učešće zemalja u razvoju povećano (29%), pri čemu se mora napomenuti da je to
radikalno smanjenje u odnosu na 2004. kada je iznosilo 38,1%. Posmatrajući
ukupan priliv SDI, razvijene zemlje su zadržale lidersku poziciju, čak povećavši
neznatno sopstveno učešće, evropske zemlje u tranziciji su udvostručile vlastito
učešće, dok je udeo zemalja u razvoju u kumuliranom prilivu SDI u posmatranom
periodu smanjen.
Geografski raspored priliva SDI je neujednačen. Najveći deo SDI je plasiran u
Evropu (5.717 milijardi dolara), odnosno Veliku Britaniju (1.135 milijardi dolara) i
Severnu Ameriku (2.272 milijarde dolara) odnosno SAD (1.790 milijardi dolara).
U Afriku je do kraja 2006. godine uloženo svega 315 milijardi dolara, a u Južnu i
Srednju Ameriku 909 milijardi dolara, iako su potrebe za kapitalom u ovim
nerazvijenim zemljama veoma velike. Najveći deo SDI obezbeđuju najrazvijenije
zemlje, ali i većina SDI se plasira u ove zemlje, što znači da se promet vezan za
strane direktne investicije uglavnom odvija između najrazvijenijih zemalja sveta.
Posmatrano po zemljema, najveći priliv SDI u poslednjih šest godina
ostvaruju evropske zemlje, Velika Britanija, Francuska, Belgija, i Nemačka. Na
drugom mestu su Sjedinjene Američke Države, u kojima je priliv SDI u 2002. i
2003. godini bio značajno redukovan, što je verovatno posledica terorističkih akcija
od 11. septembra, 2001. godine. Priliv SDI u naredne tri godine u SAD je
konsolidovan, tako da je 2006, bio viši nego 2001. godine. Od zemalja u razvoju,
najveći priliv SDI beleži Kina, u koju prosečno godišnje pristiže između 50-70
milijardi dolara. Ukupan neto priliv ne raste tim tempom, pošto se Kina sve više
pojavljuje kao zemlja koja investira u druge, pre svega zemlje u razvoju. Veoma je
interesantno, pa čak i pomalo neočekivano da je godišnji priliv SDI u Japan znatno
niži od 10 milijardi, a u 2006. čak i negativan. Rast priliva SDI u evropske zemlje u
tranziciji je veoma dinamičan, (od 2001-2006. povećanje preko sedam puta), ali je
godišnji priliv SDI još uvek skroman i nezadovoljava potrebe ovih zemalja za
stranim kapitalom. Sličan zaključak važi i za Srbiju, mada su naše potrebe za
kapitalom znatno veće, nego što je raspoloživi godišnji priliv SDI.
98