inostrani kapital kao faktor razvoja zemalja - Ekonomski fakultet u ...

tj. da nije u pitanju nasleđe, koje se akumulira u dugom vremenskom periodu. Ako
bi to bilo tačno, razlike u nivou poverenja u različitim kulturama bile bi praktično
nepromenljive i ne bi postojao nijedan instrument državne politike kojim bi se
moglo pospešiti i ohrabriti narastanje nivoa poverenja. Takođe, činjenica da u istoj
zemlji u različitim periodima postoje različiti nivoi poverenja, ne može se objasniti
navedenom teorijom. Zato se i više prihvata stav da poverenje, odnosno socijalni
kapital proizilazi iz društvenih interakcija, a da društveno udruživanje podstiče
kooperaciju i nagomilavanje poverenja [Putnam, 1993].
U ekonomskoj perspektivi, poverenje se smatra posledicom racionalnog
izbora pojedinca. Teorija igara ukazuje da će u transakcijama koje se ponavljaju,
težnja za ostvarivanjem sopstvenog interesa pojedinaca rezultirati akumulacijom
poverenja. S obzirom na to da transakcije koje se uvek iznova ponavljaju utiču na
jačanje poverenja, faktori koji determinišu same te transakcije, kao i strateški izbor
učesnika takođe određuju stepen poverenja. Na primer, aktivnosti usmerene na
smanjivanje informacione asimetrije između učesnika u transakciji mogu direktno
uticati na povećanje nivoa poverenja, ali isto tako i preferencije aktera kao i
prisustvo normi i sankcija. Neke organizacije, kao što su religijske grupe ili
trgovačka udruženja, pokazale su se efikasnim u izgradnji poverenja, s obzirom da
pripadnost njima za pojedince podrazumeva potvrdu socijalnog statusa i zaštitu od
eventualnog oportunističkog ponašanja drugih pojedinaca koji bi bili osuđeni od
strane takve zajednice. Dakle, poverenje se nalazi u osnovi transakcija, bilo da su
one privatne, društvene, ekonomske ili političke prirode. Poverenje i norme
kooperativnog ponašanja podstiču saradnju i uzrokuju niže transakcione troškove
koji nastaju kao posledica pregovaranja, kontrole, nesavršenih informacija i puno
nepotrebne birokratije [OECD, 2001]. Zato poverenje ima različite dimenzije, ali
uvek podrazumeva verovanje u dobre namere drugih, kao i u njihovu
kompetentnost i pouzdanost. S jedne strane, postoji poverenje u ljude iz najbližeg
okruženja, sa kojima se pojedinac redovno upušta u različite transakcije (porodica i
prijatelji), dok se sa druge strane, govori o generalizovanom poverenju, koje
predstavlja poverenje u ljude uopšte, u ljude koje pojedinac lično ne poznaje.
Pretpostavka je da se poverenje gradi kroz ponavljane interakcije sa drugim
ljudima, pa se zato društvene mreže i udruženja mogu smatrati izvorima poverenja.
Što je neko udruženje heterogenije, viši je nivo generalizovanog poverenja koje se
u okviru njega gradi.
Ekonomske aktivnosti koje zahtevaju da se jedni ekonomski agenti oslanjaju
na buduće akcije drugih ekonomskih agenata, ostvaruju se uz niže troškove u
okruženjima sa visokim nivoom poverenja [Knack, Keefer, 1997]. K. Arrow
[Arrow, 1972] ukazao je da bukvalno svaka komercijalna transakcija u sebi sadrži i
element poverenja, a naročito transakcije koje se odvijaju u dužem vremenskom
periodu. Zbog toga on smatra da se veliki deo ekonomskog nazadovanja u svetu
može objasniti odsustvom međusobnog poverenja. Transakcije zavisne od
prisustva poverenja uključuju one u kojima se roba i usluge prodaju odmah a
plaćaju u budućem periodu, ugovore o zaposlenju u kojima se poslodavci oslanjaju
na zaposlene da izvršavaju zadatke koje je teško kontrolisati, kao i sve odluke o
188