inostrani kapital kao faktor razvoja zemalja - Ekonomski fakultet u ...

njegovih sastavnih delova, određivanja rizičnosti pojedinih bilansnih i vanbilansnih
pozicija i određivanja minimalnog standarda kapitala, a u cilju sprečavanja moguće
nelojalne konkurencije, usled razlika u nacionalnim regulativama.
Međunarodna konvergencija i standardizacija uslova poslovanja vezuje se
prvenstveno za rad Komiteta za nadzor nad poslovanjem banaka (Basel Committee
on Banking Supervision), u okviru Banke za međunarodne obračune (BIS), na
ujednačavanju određivanja adekvatnosti kapitala banaka (Capital Adequacy Ratio).
Imajući u vidu subjektivnost prilikom merenja adekvatnosti kapitala, kao i razvoj
banaka tokom vremena, regulisanje standarda adekvatnosti kapitala variralo je
tokom vremena, prema veličini banke i u zavisnosti od zahteva regulatornih
institucija. Rezultat rada Komiteta ogleda se u donošenju Sporazuma o
adekvatnosti kapitala (Bazel I, usvojen 1988. i Bazel II, usvojen 2004. godine), sa
ciljem pokrivanja potencijano rastućih rizika u međunarodnom poslovanju banaka
putem adekvatnije kapitalizacije.
Potpuna implementacija Bazela I koji se odnosio na regulisanje i superviziju
kreditnih rizika, počela je 01. januara 1993. godine. Radi sveobuhvatnijeg tretmana
rastućih rizika u poslovanju banaka, januara 1996. godina je usvojen amandman
koji je uključivao regulisanje tržišnih rizika. Bazel I je projektovan za velike,
međunarodno aktivne banke. Međutim, regulatori u SAD primenili su minimalni
koeficijent adekvatnosti kapitala na bazi rizika na sve domaće banke, a u praksi je i
veliki broj drugih zemalja pristupio ovom sporazumu o jedinstvenim stopama
kapitala. Pored određenih prednosti (porast stopa zahtevanog minimalnog kapitala -
8% ukupnog kapitala u odnosu na riziko ponderisanu aktivu, standardizacija stopa
kapitala, povezivanje minimalnog kapitala sa kreditnim rizikom bilansnih i
vanbilansnih aktivnosti, uključivanje tržišnih rizika u zahtev o minimalnom
kapitalu), ovaj koeficijent adekvatnosti pokazuje brojne konceptualne i aplikacione
nedostatke (daje prednost tipu, a ne kvalitetu aktive 35 , odnosno ne priznaje razlike
u kvalitetu kreditnog rizika 36 ; ne uzima u obzir ostale rizike bankarskog
poslovanja, kao što je, npr. operativni rizik; ignoriše mogućnost smanjenja
kreditnog rizika putem diversifikacije aktive ili putem hedžing transakcija; itd.).
Utvrđeni nedostaci i uprošćenost indikatora kapitala iz Bazela I, u kombinaciji
sa napretkom tehnologije poslovanja i poboljšanom praksom merenja i upravljanja
rizicima, doveli su 1999. godine do formalnog predloga okvira za novi Sporazum
o kapitalu od strane Bazelskog komiteta (Bazel II). Prva verzija Sporazuma je
dobila mnogo kritika od bankara i akademika sa obe strane Atlantika. Dok
regulatori u SAD planiraju da podvrgnu samo mali broj svojih banaka (25
međunarodno aktivnih banaka) novim Bazelskim pravilima, Evropska komisija u
Briselu namerava da ih nametne, putem direktive, čitavom nizu finansijskih
35 Frank Heid, The cyclical effects of the Basel II capital requirements, Journal of Banking & Finance,
31/2007, p. 3885. http://www.sciencedirect.com/science/journal/03784266
36 Na primer, svi komercijalni krediti imaju jednak ponder rizika od 100%, bez obzira da li su dati AAA
– rangiranoj kompaniji ili CCC - rangiranoj kompaniji. To dovodi do regulatorne arbitraže, odnosno
povećava motiv banaka da traže klijente nižeg kvaliteta kako bi ostvarili veću profitabilnost, a time
automatski povećavaju i rizik poslovanja.
126