inostrani kapital kao faktor razvoja zemalja - Ekonomski fakultet u ...

kompleksna priroda odnosa između reformi političkog sistema i performansi
ekonomskog rasta i razvoja. U prilog konstataciji da sama politika ekonomskih
reformi nije jedini faktor uspeha ekonomske transformacije, ide i to da je za
implementaciju te politike potrebna kompetentnost, snaga i efikasnost državnih
vlasti, političke institucije koje omogućavaju realizaciju reformi, ali i odgovarajući
kulturni preduslovi, koji se odnose na sve ekonomske i političke učesnike procesa
reformisanja. Ovim se otvara jedno vrlo važno pitanje – da li i kako je moguće
menjati socijalno-kulturne obrasce tranzicionih društava, s obzirom da je reč o
vrednostima i normama koje se vekovima institucionalizuju u jednom društvu.
Za uspeh bilo koje društvene reforme neophodno je da ona društvu bude
prihvatljiva, da se na nju gleda kao na pozitivnu i potrebnu, da bude kompatibilna
sa postojećim sistemom društvenih vrednosti i da se uklapa u postojeće društvenokulturne
obrasce. Veliki deo problema koji su se tokom transformacije javljali u
postkomunističkim zemljama uzrokovan je upravo nekompatibilnošću kulture
kapitalizma i demokratije sa socijalnim genotipom naroda koji žive u ovim
zemljama. Zahvaljujući ovom otkriću, došlo je do toga da se postepeno aktuelizuje
uloga dosada zanemarivanih socijalnih i kulturnih predispozicija za transformaciju,
i to njihovom reafirmacijom kroz koncept socijalnog kapitala. Iako podrazumeva
mnogo toga, socijalni kapital se najbolje može opisati kao društveni resurs, izražen
kroz sistem društvenih veza i odnosa, zasnovanih na principima poverenja i
reciprociteta. Slikovito rečeno, socijalni kapital igra ulogu svojevrsnog „društvenog
lepka“, koji povezuje pojedince u jednom društvu i omogućava im saradnju i
kolektivnu akciju. Zato je socijalni kapital postao sinonim za sistem društvenih
normi i kulturnih vrednosti jednog društva, i kao takav predstavlja socijalni
kontekst u kome se odvija društveno-ekonomska transformacija. Primetni porast
interesovanja za proučavanje ovog koncepta, koje se može primetiti u svim
društvenim naukama u poslednje dve decenije, samo je potvrda i dokaz rastuće
svesti o tome da socijalni kapital igra značajnu u logu u ekonomskom, političkom i
društvenom razvoju, kako zemalja u tranziciji, tako i razvijenih zemalja. Pažljivom
analizom mogu se ustanoviti brojni načini uticaja socijalnog kapitala na društvenoekonomske
ishode, prvenstveno ističući produktivnost socijalnog kapitala, kao
sredstva neophodnog za postizanje određenih ciljeva. U tom smislu, pretpostavke
su da socijalni kapital unapređuje sposobnost i volju pojedinaca da sarađuju,
usavršava načine i postupke primene pravila i poštovanja ugovora i na taj način
smanjuje informacionu asimetriju. Na osnovu toga moguće je postići snižavanje
transakcionih troškova i kontrolisati oportunističko ponašanje ekonomskih aktera.
Posebno mesto u analizama socijalnog kapitala i njegovih efekata na socioekonomske
ishode zauzima poverenje – poverenje između pojedinaca, između
stranaca, poverenje u državu i njene institucije. Iako postoje nepodudarna shvatanja
o tome da li je poverenje manifestacija, posledica ili sastavna komponenta
socijalnog kapitala, njegov značaj i efekti na ekonomsku aktivnost su neosporni.
Jedan od konkretnih uticaja koji poverenje, kao kulturno obeležje određene nacije
ostvaruje na ekonomske perfomanse jeste uticaj na izbor lokacije stranih firmi u
koju će plasirati kapital. Naime, inostrane kompanije su motivisane da investiraju u
186