inostrani kapital kao faktor razvoja zemalja - Ekonomski fakultet u ...

- očekivana kamata i dividenda su konstantne veličine i za ulagače i
predstavljaju prinos istog kvaliteta,
- potreba apstrahovanja poreza na dobitak.
Pod navedenim pretpostavkama tržišna vrednost preduzeća (V) jednaka je
zbiru tržišne vrednosti obveznica (P) i tržišne vrednosti akcija (A). Ukupan neto
poslovni dobitak po logici se raspodeljuje kreditorima i akcionarima. Kamata (F) je
fiksna veličina, a neto dobitak (Dbn) rezidualna vrednost. Na osnovu ovih podataka
moguće je izraziti tržišnu stopu kapitalizacije obveznica (ko), opštu stopu
kapitalizacije (ki) i tržišnu stopu kapitalizacije običnih akcija (ka).
V = P + A ko = F/P ka = Dbn/A ki = Odb/V
Tabela br. 1.
R.B. Simbol E L E M E N T V R E D N O S T
1. P Tržišna vrednost emitovanih obveznica 15000
2. A Tržišna vrednost emitovanih akcija 15000
3. V Tržišna vrednost preduzeća 30000
4. Odbn Očekivani godišnji neto poslovni dobitak 4000
5. F Godišnja kamata na dug 600
6. Dbn Neto dobitak 3400
7. ko Tržišna stopa kapitalizacije obveznica (600/15000)x100=4%
8. ki Opšta stopa kapitalizacije – prosečna cena
kapitala
(4000/30000)x100 =13%
9. ka Stopa kapitalizacije običnih akcija (3400/15000)x100=22,7%
Kako se preduzeće finansira samo akcijskim kapitalom opšta stopa
kapitalizacije – prosečna cena kapitala jednaka je tržišnoj stopi kapitalizacije
običnih akcija. Kada u strukturi kapitala postoji i dugoročni dug za ostvarenje neto
dobitka vezan je kako poslovni tako i finansijski rizik. Primer naveden u tabeli br.1
pokazuje da je tržišna stopa kapitalizacije običnih akcija veća od opšte stope
kapitalizacije a ova od tržišne stope kapitalizacije obveznica što je uobičajeni
odnos. Sa promenom nivoa leveridža logično će doći i do promena odnosa ovih
stopa.
Do obračuna prosečne cene kapitala možemo doći ako u obračun uvedemo i
učešće pojedinih izvora finansiranja umesto njihove nominalne vrednosti. Služeći
se prethodnim primerom uočavamo da je procentualno učešće obveznica i akcija
po 50% tako da je prosečna cena kapitala ponderisani prosek cene akcijskog
kapitala i cene duga.
ki= 0,5 x 0,04 + 0,5 x 0,227 = 0,02 x 0,11335 = 0,1335 x 100 = 13,35%
U teoriji su poznata dva metoda utvrđivanja cena pojedinih izvora, prosečne
cene kapitala preduzeća i njegove tržišne vrednosti. Prvi metod polazi od neto
dobitka i promenljive prosečne cene kapitala. Drugi metod polazi od neto
367