inostrani kapital kao faktor razvoja zemalja - Ekonomski fakultet u ...

230
Umesto uvoda: ko su pasivni učesnici globalizacionih procesa?
Globalizacija se u literaturi objašnjava sa različitih aspekata - istorijskog,
sociološkog, antropološkog, ekonomskog. Ove diskusije se, mahom, odlikuju
pogrešnim rasuđivanjem: pre svega tvrdnjom da je reč o osobenosti savremenog
sveta, a zatim (imajući prethodno u vidu) da se ista može bar privremeno prekinuti,
a možda i zauvek zaustaviti. Upravo prva od navedenih grešaka kreira iluziju da je
ovo drugo moguće. Osim lepeze izdiferenciranih pristupa, dinamičnost i
neizvesnost koje su inherentne globalizacionim procesima impliciraju etimološku
«neuhvatljivost» ovog termina, te sa sigurnošću jedino možemo tvrditi da ne
postoji univerzalno prihvaćena definicija iste (Kolodko, 2006, str. 2).
Sa ekonomskog stanovišta izraz «globalizacija» se koristi i u deskriptivnom
(kao proces u kom se nacionalna tržišta sve više međusobno povezuju,
intenzivirana je međuzavisnost proizvodnje a alokacija dobara i faktora se odvija
shodno kriterijumima globalnog tržišta) i u normativnom smislu (proces otvaranja
nacionalnih privreda u oblasti trgovine i investicija). 23
Shodno tome, ona se može smatrati istorijski dugotrajnim procesom koji se
menja, razvija, širi i «sazreva», manifestujući se, pre svega, liberalizacijom, a
potom i integracijom različitih tržišta u jedinstveno – globalno (svetsko) tržište
(Kolodko, 2006, str. 2 i 8). 24
Iako je reč globalizacija invencija relativno novijeg datuma, procesi koje
podvodimo pod ovaj termin odavno su poznati, i ne poseduju odliku da su
inherentno dobri ili loši. Zapravo, stav o poželjnosti/štetnosti globalizacije, po
pravilu je opredeljen pozicijom svakog učesnika u globalnoj «igri» (O’Rourke,
2001, str. 34-35;Kolodko, 2006, str. 3 i 9), koja podrazumeva da je bilo koji akter
stalno izložen potencijalno dobrim i lošim aspektima, a da ishod zavisi od njihovih
sposobnosti da se maksimiziraju koristi ili minimiziraju troškovi
Ovakav način definisanja: dugotrajni proces, promenljive «ćudi» sa dve
specifičnosti: liberalizacija i integracija, u velikoj meri podseća na tranzicione
procese koje su zemlje Centralne i Istočne Evrope iskusile na putu
transformacionih zahvata sa ciljem samopotvrđivanja ulaskom u EU. Zapravo,
generalno posmatrano, na prostoru Evrope se odigrava, umesto «unikatnog»
(evropskog) tipa globalizacije, posve tipičan oblik «mini» globalizacije, koji je po
mnogo čemu sličan gorepomenutom konceptu. 25
23 Berthelot, Y. (1999), «Europe in a global economy: challenges, problems and prospects», paper
presented at the International conference of globalization, Ljubljana; citirano prema: Mrak, 2000,
str. 3.
24 Svetska privreda je, po svojoj suštini, globalnog karaktera (Kolodko, 2006, str. 3), te je pravilnije
reći «globalizacija privrede», pošto «globalizacija svetske privrede» zvuči kao pleonazam.
25 O ovome pogledati šire u: Manić, 2008.