inostrani kapital kao faktor razvoja zemalja - Ekonomski fakultet u ...

anaka i drugih finansijskih organizacija u cilju očuvanja cenovne i finansijske
stabilnosti u zemlji. Posle 12 godina i brojnih izmena i dopuna u periodu 1993-
2005. godine, 10. decembra 2005. godine stupio je na snagu novi Zakon o bankama
("Službeni glasnik RS" br. 107 od 2. decembra 2005. godine), koji je počeo da se
primenjuje 1. oktobra 2006. godine. Nastao je kao rezultat analize Međunarodnog
monetarnog fonda i Svetske banke o stanju finansijskog sektora Srbije (FSAP-
Financial Sector Assessment Program), 45 kako bi se stvorili uslovi za dalji razvoj i
modernizaciju bankarskog sektora. Najjači argument za donošenje aktuelnog
Zakona o bankama je usaglašavanje regulative bankarskog poslovanja u Srbiji sa
Bazelom II, direktivama Evropske unije i savremenim tendencijama u uporednom
bankarskom zakonodavstvu.
Novi zakon o bankama je uveo znatno strožiju regulativu bankarskog
poslovanja u cilju povećanja transparentnosti bankarskog tržišta, obezbeđenja
sistemske stabilnosti, očuvanja poverenja klijenata u banke i regulatorne organe i
zaštite potrošača. Najvažnije promene u Zakonu odnose se na strožiju kontrolu
bankarskog poslovanja, kvalitetnije korporativno upravljanje, efikasnije upravljanje
rizicima, uvođenje kontrole na konsolidovanoj osnovi, uspostavljanje nadležnosti
Narodne banke Srbije u oblasti zaštite konkurencije, itd.
Izračunavanje adekvatnosti kapitala banaka detaljno je regulisano Zakonom o
bankama, Odlukom o adekvatnosti kapitala banke i Uputstvom o izveštajima
banke. Minimalni osnivački kapital, odnosno propisani kapitalni cenzus iznosi 10
miliona evra po zvaničnom srednjem kursu, koji banke moraju da održavaju u
svakom trenutku tokom poslovanja. U cilju zaštite deponenata i investitora, kao i
stabilnosti bankarskog sistema propisan je minimalni iznos ukupnog kapitala
prema riziko ponderisanoj aktivi (i bilansnoj i vanbilansnoj), u iznosu od 12%.
Ukoliko banke preuzimaju veće rizike u poslovanju od uobičajenih, Narodna banka
može zahtevati veće pokazatelje adekvatnosti kapitala od minimalno propisanog
iznosa.
Detaljno je regulisano upravljanje rizicima u bankarskom poslovanju koje
obuhvata identifikovanje, merenje i procenu rizika sa ciljem minimiziranja njihovih
negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke. Banke su u obavezi da
formiraju posebnu organizacionu jedinicu u čijem je delokrugu upravljanje
rizicima i da svojim aktima propišu procedure za identifikovanje, merenje, procenu
i upravljanje rizicima. Pored toga, značajna pažnja je posvećena unutrašnjoj
kontroli u bankama, koju sprovode članovi izvršnog odbora banke u skladu sa
uspostavljenim sistemom te kontrole. Unutrašnja kontrola treba da omogući
kontinuirano praćenje i merenje rizika kojima su banke izložene u svom
poslovanju. U tom cilju, uvedena je posebna organizaciona jedinica (compliance),
sa osnovnim zadatkom obezbeđenja usaglašenosti internih politika i procedura
banke sa zakonskom i pravnom regulativom. Pri tome, rizik usklađenosti
poslovanja banke nastaje kao posledica neusklađenosti poslovanja banke sa
zakonom, standardima poslovanja, procedurama o sprečavanju pranja novca i
45 Emica Zdravković, Novi zakon o bankama, Bankarstvo, br.3-4/2006., Beograd, str. 9.
131