inostrani kapital kao faktor razvoja zemalja - Ekonomski fakultet u ...

tako uočava se da Srbija ima niske ocene za tehnološku spremnost (3.34), što je
rang 57 među 131 zemljom i inovaciju (3.05), rang 78. Ocena, ali i rang za
tehnološku spremnost su nešto bolji nego u 2006. (ocena 3.16, rang 73), ali kada je
u pitanju inovacija i ocena (3.11) i rang 78 su lošiji.
Sledeće što bi ovde trebalo naglasiti jeste da performansa preduzeća zavisi od
spoljnih uslova (makroekonomska stabilnost i institucije), ali isto tako i od
sposobnosti poslovnih lidera da efikasno uparvaljaju svojim firmama. Stub
poslovne sofistikacije preduzeća meri kvalitet lokalnih snabdevača, sofistikaciju
proizvodnih procesa, marketing, vrstu konkurentske prednosti, razvijenost
klasterisanja itd. Srbija je ovde ocenjena dosta nisko, 3.53, niže od iste u Crne
Gori, Bugarskoj i Rumuniji, a naročito u poređenju sa ocenama koje su dobile
Hrvatska 4.11, Mađarska 4.35 i Slovenija 4.65.
Po konceptu tri faze razvoja 1 Svetskog ekonomskog foruma koji obuhvata ove
stubove konkurentnosti, dajući određeni ponder svakom stubu zavisno od faze u
kojoj se zemlja nalazi, Srbija je svrstana u grupu zemalja gde je glavni generator
razvoja efikasnost. U toj fazi, konkurentnost uglavnom proističe iz višeg
obrazovanja i obuke, efikasnog tržišta rada i kapitala, a posebno spremnosti da se
koristi postojeća domaća i strana tehnologija. U tom smislu podvlači se važnost
ovih ocena. Bolje ocene za makroekonomsku stabilnost, institucije, tržišnu
efikasnost (u odnosu na druge stubove konkuretnosti i u odnosu na ocene iz prošle
godine) svakako su rezultat relativno uspešnih reformi do sada ostvarenih u ovim
oblastima, dok lošije ocene (uporedno i u odnosu na prošlu godinu) za
infrastrukturu, više obrazovanje i obuku, tehnološku spremnost i inovacije,
sugerišu da su ove oblasti zanemarene, iako se od njih očekuje da, s obzirom na
fazu razvoja, budu glavni pokretači. Zato je Srbija pogoršala svoj rang na listi
konkurentnosti, smanjila moguće ostvariv stepen konkurentnosti, kaznila sebe i
udaljila iz procesa sustizanja uspešnih okolnih zemalja koje su završile tranziciju
(Mađarska i Slovenija).
Koliko poboljšanju ovih najuralgičnijih stubova konkurentnosti u Srbiji mogu
da pomognu strane direktne investicije (SDI) koje za brojne eksperte predstavljaju
važan izvor tehnoloških spillovera – eksternalija 2 ? Ovo se ističe iz razloga što je,
naročito od vašingtonskog konsenzusa, pa i drugde, napominjano da su SDI
panacea za ekonomski razvoj i konkurentnost i zato što je uporedo sa programima
strukturnog prilagođavanja i politikama makroekonomske stabilizacije naglašavana
potreba privlačenja većih SDI. U skladu sa tim u Srbiji se od 2002. godine sprovodi
jedan veoma liberalan zakon o stranim investicijama (dopunjen 2003. godine) čiji
1 Prva faza razvoja je ona koju generišu faktori proizvodnje, druga faza je ona koju generiše efikasnost,
treća faza – generatori su inovacija. Postoje i dve međufaze, jedna između prve i druge faze i druga
između druge i treće faze i gde su svrstane pojedine zemlje iza kojih stoji oznaka u tranziciji.
2 Tehnološki spilloveri su netržišni transfer soft tehnologije (znanja) ili hard tehnologije (materijalnih
sredstava) od stranih filijala domaćim firmama. Zbog ovog netržišnog karaktera spilloveri se često
izjednačavaju sa pozitivnim eksternim efektima (UNCTAD, 1999). Međutim, trebalo bi priznati da je
koncept spillovera širi. Netržišni transfer tehnologije se može proširiti izvan eksternalija, tj. može se
odvijati sa namerom i dobrovoljno (Guntar, 2007).
79