inostrani kapital kao faktor razvoja zemalja - Ekonomski fakultet u ...

nivou razvoja (u zavisnosti od toga koliko su komplementarne date privrede i u
kojoj meri su konkurentne).
Efekti regionalnih sporazuma o integraciji na tok SDI se, najopštije, mogu
podeliti na statičke (internalizovanje – korišćenjem specifičnih «neopipljivih»
resursa) i dinamičke (povećana atraktivnost integrisanog područja za investitore)
(Zakharov i Kušić, 2003, str. 11). Naravno, ako pretpostavimo ono što je u
literaturi davno nagovešteno (Blomstrom i Kokko, 1997, str. 11) da je izbegavanje
trgovinskih barijera manje bitan motiv od korišćenja tzv. neopipljivih resursa
kojima firme u koje se investira raspolažu (bolje poznaju poslovnu praksu, tržište,
preferencije potrošača), te da su, po definiciji, veća regionalna tržišta atraktivnija
od fragmentiranih nacionalnih, onda regionalni sporazumi mogu da povećaju priliv
SDI u određeni region (Levy Yeyati i drugi, 2003, str. 11).
To, naravno, ne znači da će sve potpisnice sporazuma imati podjednake
koristi od većih investicija. Ako sporazum donosi veću promenu u okruženju i ako
su lokacione prednosti u načelu veće, verovatno da će regionalno integrisanje
stimulisati priliv investicija (onih iz samog regiona, kao i onih van regiona). Zemlje
koje već poseduju prednosti po pitanju lokacije verovatno će u kratkom i srednjem
roku biti u prilici da se i dalje koriste povećanim prilivom investicija (Blomstrom i
Kokko, 1997, str. 14).
Za očekivati je da će najviše profitirati najveće zemlje, mada osim veličine
zemlje i lokacije, ukupan «paket» koji se nudi investitorima (a koji je određen
kvalitetom institucija, radne snage, razvijenošću infrastrukture, poreskim
olakšicama koje se nude) ima uticaja ko će biti dobitnici i gubitnici u ovoj
redistributivnoj «igri».
Po pravilu zemlje koriste kombinaciju dve moguće strategije: jedna se odnosi
na poboljšanje kvaliteta institucija, obrazovanje radne snage i razvoj infrastrukture
zemlje; druga podrazumeva agresivnu upotrebu fiskalnih i finansijskih podsticaja
da se privuku strani investitori. 41 Prednost prve («beauty contest») se sastoji u tome
da će ista u svakom slučaju rezultirati koristima za stanovništvo i preduzeća
nezavisno od toga da li će imati uticaja na SDI.
U tom smislu su, recimo, Irska, Španija, 42 te u manjoj meri Portugalija,
ostvarile značajan priliv SDI zahvaljujući članstvu u EU, za razliku od Grčke koja
nije imala tako pozitivna iskustva (Blomstrom i Kokko, 1997, str. 19), mada
generalno važi tvrdnja da «južni» partneri u integracionim procesima «Sever-Jug»
(razvijeni-nerazvijeni) imaju koristi od pozitivnih uticaja ekonomskih integracija
na investicione tokove (Zakharov i Kušić, 2003, str. 11).
41 Ovaj koncept je poznat pod nazivom «dovesti komšiju do prosjačkog štapa». Postoji razlika između
zemalja u smislu da su neke od njih (poput Češke, Mađarske i Poljske) bile izrazito agresivne
(nasuprot recimo Baltičkim zemljama) u korišćenju ovakvog koncepta za privlačenje SDI (Jensen,
2006, str. 890).
42 Kad se Španija pridružila EU (1986. godine) priliv SDI iz Nemačke je bio četiri puta veći nego što bi
se očekivalo za zemlju sličnog nivoa razvoja, veličine i udaljenosti od zemlje investitora (Nemačke).
Ovaj fenomen se tretira kao vid inicijalnog «ispucavanja», jer u narednom periodu nisu primećene
ovakve situacije (Buch i ostali, 2003, str. 105).
238