inostrani kapital kao faktor razvoja zemalja - Ekonomski fakultet u ...

transferi (donacije) i krediti od multilateralnih međunarodnih finansijskih
institucija. Za proteklih deset godina pregled inostranih izvora finansiranja
prikazan je u tabeli 3.
226
Tabela 3. Pregled inostranih izvora finansiranja u milionima US$
Vrsta inostranih izvora 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006
1. Strane direktne investicije,
neto
2. Portfolio investicije, neto
3. Srednjoročni i dugoročni
krediti, neto
740 113 112 50 165 475 1,365 966 1,550 4,387
52 23 14 234 216 680 997 1,560 2,198 2,844
4. Zvanični transferi (donacije) 0 0 0 271 591 496 476 475 329 228
UKUPNO 792 136 126 555 972 1,651 2,838 3,001 4,077 7,459
Izvor: Platni bilans Republike Srbije, Statistički bilteni NBS.
Iz tabele broj 3 vidimo da su strane direktne investicije u 2006. godini dostigle
rekord od 4,38 milijardi dolara. One kao takve predstavljaju značajan doprinos
proširenju investicionih aktivnosti u Srbiji. Da je reč o rekordnom iznosu govori i
podatak da su neto SDI u Srbiji za prvih osam meseci dostigle oko jednu milijardu
dolara.
Srednjeročni i dugoročni krediti u 2006. godini dostigli su iznos od 2,8
milijarde dolara. Reč je o neto kreditima (korišćenje umanjeno za otplatu).
Napominjemo da bi ovaj iznos bio i veći da nije došlo do prevremene otplate duga
prema MMF-u. Ovaj podatak ukazuje da u našoj zemlji još uvek dominiraju
bankarski izvori finanisiranja u odnosu na tržišne, što je i u skladu sa tipom
finansijskog sistema.
Zvanični trensferi, nakon uzlazne faze od 2001. do 2004. godine, ušli su u
silaznu fazu. Teorija je pokazala, a naša zvanična praksa potvrdila da je reč o
politički uslovljenim iznosima sredstava i da oni kao takvi retko kada mogu da
doprinesu značajnijem finansiranju privrednog razvoja. Objašnjenje za ovakvu
situaciju leži u činjenici da, iako ova sredstva idu kroz programe i projekte koji su
de facto razvojno orijentisani, u suštini dobar deo tih sredstava ode na skupe
konsultantske usluge inostranih kompanija (po pravilu iz zemalja koje i finansiraju
projekte) i na projekte koji su politički uslovljeni. Dobar primer za to su programi
USAID-a, EAR-a i UNDP-a koji gotovo 50% sredstava troše na tzv. tehničku
pomoć u pružanju inostranih konsultantskih usluga, ostalih 30% programa je
politički uslovljeno, a samo 20% ode u razvojne svrhe. Oni koji koriste sredstva od
inostranih donatora u razvojne svrhe, vrlo često kažu da su oni ” kolateralna šteta”
jer služe za njihove tzv. uspešne priče (succes story), kako bi pred svojim
građanima opravdali ovolika finansijska sredstva.
Ono što je zabrinjavajuće to je činjenica da do 2006. godine, znači i pet
godina nakon reforme finansijskog sistema Srbije, neto strane portfolio investicije