inostrani kapital kao faktor razvoja zemalja - Ekonomski fakultet u ...

Japan i SAD primenjuju slične poreske sisteme, dok se u drugim zemljama,
kao što su Kanada, Francuska, Australija, Nemačka i Holandija primenjuju mere
manjeg ili većeg oslobađanja od plaćanja poreza na ostvareni profit u inostranstvu.
“Poređenjem distribucije stranih direktnih investicija u SAD-u tokom 1996.
godine, Hins je pokušao da utvrdi ponašanje investitora iz zemalja čije vlade
odobravaju poreske olakšice na federalni porez i onih čije vlade ne oporezuju
prihod ostvaren u SAD-u. Zaključci do kojih je on došao ukazuju da kompanije
koje potiču iz zemalja u kojima se ne vrši oporezivanje prihoda ostvarenog u
inostranstvu (Francuska, Kanada itd.) pokazuju veće sklonosti da svoje aktivnosti
lociraju u zemljama u kojima se primenjuju niže poreske stope od onih koji plaćaju
poreze u matičnoj zemlji (Japan i Velika Britanija). Već tokom 1998. godine,
pomenuti autor je uočio da japanska preduzeća pokazuju sklonost za investiranje u
onim zemljama sa kojima su poreske vlasti u Japanu sklopile ugovor, kojim se
utvrđuju poreske olakšice na oporezivanje prihoda koje ona plaćaju vladama
zemalja domaćina u kojima se ne primenjuju poreska oslobođenja. Drugim rečima,
japanska preduzeća pokazuju veću sklonost za investiranje u one zemlje u koje
ostvaruju koristi na osnovu poreskih olakšica, nego u slučaju kada bi pomenute
koristi izostale, iz razloga što bi morala da plaćaju poreze u Japanu” [2, str.18].
Posmatrano sa aspekta politike, može se zaključiti da poreske olakšice ostvaruju
veću efektivnost u slučaju kada se primenjuju na preduzeća koja potiču iz zemalja
u kojima poreske vlasti ne oporezuju prekogranične aktivnosti ovih preduzeća.
Nedavna istraživanja ukazuju da poreski sistem matične zemlje takođe utiče
na način na koji multinacionalne korporacije ostvaruju svoje aktivnosti u
inostranstvu. Hines i Hubbard (1990) i Grubert (1998) ukazuju da američka
preduzeća nalaze da je korisnije da koriste zajmove kako bi finansirali investicije u
zemljama sa visokim stopama oporezivanja (u odnosu na SAD), a da u zemljama
sa niskim stopama poreza ulažu sopstveni kapital. Polazna pretpostavka ove
tvrdnje počiva na tome da zaduživanje smanjuje prihode afilijacije i, po tom
osnovu, iznos prihoda za oporezivanje u zemlji domaćina (matično preduzeće plaća
dodatne poreze, ali po nižoj stopi u SAD-u) [2, str. 18].
178
b) Harmonizacija versus poreska konkurencija
U poslednje vreme jačaju tendencije ka unifikaciji i harmonizaciji poreskog
sistema kako u razvijenim industrijalizovanim, tako i u zemljama u razvoju i
zemljama u tranziciji. Ove tendencije su naročito izražene unutar regionalnih
ekonomskih integracija, kao što su Evropska unija, NAFTA ili ASEAN, budući da
se u velikom broju empirijskih istraživanja naglašava negativan uticaj poreske
konkurencije na privrede zemalja članica.
O značajnom uticaju fiskalne politike na lokacione odluke stranih investitora
govorio je i Forsajt, koji je, pre nekih 30 godina, izneo stav da se o potencijalnoj
efektivnosti fiskalnih olakšica može govoriti jedino ukoliko one poseduju
sposobnost da načine razliku između dve jurisdikcije u kojima su osnovni,
značajniji uslovi, ili drugim rečima, fiksne lokacione karakteristike manje ili više