inostrani kapital kao faktor razvoja zemalja - Ekonomski fakultet u ...

Na osnovu podataka iz tabele 1 vidimo da je štednja stanovništva u stalnom
porastu, što je rezultat poverenja u bankarski sektor, ali i poboljšanog ekonomskog
položaja stanovništva. Takođe, vidimo da je u strukturi štednje dominantna
kratkoročna devizna štednja (u julu 2007 učestvovala je sa 80,9% u ukupnoj
štednji). Ovo može da nas uputi na zaključak da je reč o slobodnim novčanim
sredstvima za koje se traži investiciona alternativa. Po aktuelnom kursu to je negde
oko 3,5 milijardi evra koji su neraspoređeni. To je značajan potencijal za
finansiranje privrednog razvoja, ali i izazov za institucionalne investitore u Srbiji
da pruže investicione alternative potencijalnim ulagačima.
224
2. Sektor države kao izvor finansiranja privrednog razvoja
Državni sektor sačinjavaju vlade, lokalni organi vlasti i državna preduzeća. Za
ovaj sektor, bez obzira s kog vremenskog roka ga posmatrali, kraći ili duži,
možemo konstatovati da se njegovi prihodi i rashodi javljaju u kontinuitetu. Kad
kažemo državni prihod, mislimo, pre svega, na prihod po osnovu oporezivanja i na
prihode koje realizuju državna preduzeća, dok pod državnim rashodom
podrazumevamo sva davanja, javna dobra i usluge, kao i sredstva neophodna za
realizaciju programa redistribucije dohotka. Na bazi ovakve konstatacije, vidimo
da ovaj sektor može biti i finansijski suficitaran i deficitaran. Međutim, ono što je
realno jeste da sektor države ima, uglavnom, negativnu štednju, odnosno nalazi se
u deficitu. Iznos ovog deficita srazmeran je nivou nerazvijenosti privrede, tako da
što je zemlja na nižem nivou privredne razvijenosti, to su veće šanse da se u takvoj
državi pojavi viši nivo državnog deficita, i suprotno. U kontekstu naše analize
uvidom u budžet Republike Srbije za protekle četiri godine možemo da
konstatujemo da je budžet bio u suficitu u 2005. i 2006. godini, a da će se takva
tendencija nastaviti u budućnosti (tabela 2). Rečju, država može biti izvor
finansiranja privrednog prosperiteta sopstvenim resursima.
Tabela 8.2 Javne finansije Republike Srbije (u milionima dinara, stanje krajem perioda)
Godine Primanja budžeta Izdaci budžeta Budžetski suficit-deficit
2003 261.914,7 304.805,8 -42.891,2
2004 333.566,8 355.923,0 -22.356,3
2005 418.455,1 391.606,9 26.848,2
2006 499.106,0 468.804,8 30.301,2
2007 jun 282.107,0 240.547,7 41,532,3
Izvor: Bilten javnih finansija, Ministarstvo finansija Republike Srbije.
Ukoliko ovome dodamo činjenicu da su lokalne vlasti u bankarskom sektoru
Srbije decembra 2006. godine posedovale dinarske oročene depozite u vrednosti od