inostrani kapital kao faktor razvoja zemalja - Ekonomski fakultet u ...

Izvršavanje mera u programima koje podržava Fond moguće je kroz
namensko korišćenje kreditnih aranžmana. Smernice ne predstavljaju set
konstantnih i nepromenljivih pravila, već uslovljenost tretiraju kroz različite
stepene oštrine u primeni. To konkretno znači da je niži stepen uslovljenosti kod
prve kreditne tranše, nego kod viših kreditnih tranši. Smernice u sebi sadrže
klauzule konsultacija, kriterijuma izvršenja, kao i vremenske intervale za kupovinu
sredstava Fonda. Smernice takođe sadrže klauzulu periodične revizije, ako je to
potrebno. Za uobličavanje koncepta uslovljenosti pored regulative sadržane u
smernicama potrebno je posebno istaći tehničku operacionalizaciju kojom se
upotpunjava ovaj opšti princip kreditiranja. Tehnički ekvivalent uslovljenosti su u
stvari stand by aranžmani čiji period normalno traje godinu dana, ali se može
garancijama proširiti do tri godine. Suština sprovođenja uslovljenosti svodi se na
određenje, izbor i veličinu kriterijuma izvršenja koji ustvari predstavljaju
kvantifikovane ekonomske varijable. U zavisnosti od njihove realizacije određuje
se stepen i pravac finansijske podrške zemlji članici. Nivo kvantifikacije
kriterijuma izvršenja određuje stepen realizacije ekonomske politike proklamovane
u Pismu o namerama. Oštrija kvantifikacija kriterijuma izvršenja povlači za sobom
viši stepen uslovljenosti. Svaki kreditni aranžman Fonda u sebi sadrži određenu
uslovljenost. Finansijske olakšice i politike osim ugrađene uslovljenosti
koncipirane su da sačuvaju revolving karakter upotrebe Fondovih sredstava.
MMF kao nadnacionalni monetarni faktor svoj program finansijskog
delovanja zasniva na mehanizmima kontrole i podrške, pre svega na važećem
valutnom režimu i ostvarivanju supervizorske i savetodavne uloge kroz funkcije
nadzora i konsultacija sa zemljama članicama. Ovako koncipiran sistem davao je
rezultate u pogledu razvoja svetske ekonomije. Uporedo sa povećanim stepenom
otvaranja nacionalnih ekonomija, rasla je i ekonomska međuzavisnost, što je
povećalo zahteve u pogledu transparentnosti u finansijskom funkcionisanju zemalja
članica. Otvorenost intenzivira regionalnu, ali i globalnu saradnju Fonda sa
članicama u pogledu konsultacija, preispitivanja i koordinacije politika
(multilateralni nadzor) svih značajnih učesnika u svetskom monetarnom sistemu.
Svetski ekonomski poredak formira se u pravcu integrisanja nacionalnih
ekonomija. Liberalizacija tokova kapitala uz istovremeno ojačavanje bankarskih i
finansijskih sistema zemalja članica prerastaju u dugoročne ciljeve Fonda. Promena
globalnog okvira nameće aktiviranje Fonda u kanalisanju i usmeravanju takvog
procesa, u pravcu stabilnog, svetskog ekonomskog funkcionisanja. Finansijske
aktivnosti Fonda u funkciji su ostvarivanja saradnje sa svim zemljama članicama,
što je u skladu sa Kejnzovim stavom istaknutim na osnivačkoj sednici MMF i
Svetske banke. Ove dve institucije “ pripadaju celom svetu i njihova jedina
privrženost jeste stvaranje opšteg dobra, bez straha ili pristrasnosti bilo kom
individualnom interesu “. 53
53 MMF kao monetarna institucija : Izazov koji predstoji ; Manuel Guitian, Finansije br. 11-12, 1994.,
272
str. 761.