inostrani kapital kao faktor razvoja zemalja - Ekonomski fakultet u ...

prisustva novih filijala MNP. Indirektni spilloveri mogu biti kvalitativni jer se
očekuje da filijale MNP pruže obuku i tehničku pomoć domaćim snabdevačima;
drugo, jer domaće firme očekuju da će moći da koriste produktivnije baze
potencijalnih radnika koji su obučeni u filijalama sa novijom i produktivnijom
tehnologijom. Znači, moguće je da se obučeni lokalni radnici presele u domaće
firme ili pokrenu sopstveni preduzetnički posao. MNP obično isplaćuju zarade koje
su iznad lokalnih standarda kako bi obeshrabrili ove obučene da ih napuste. Ali,
takođe, oni se ne mogu suprotstaviti tome ako nove firme postanu njihovi poslovni
partneri. Mnoge uspešne lokalne firme u svetu imaju svoje poreklo u
preduzetnicima ili top menadžerima koji su imali prethodne veze sa MNP.
Međutim, negativni spilloveri na lokalne, domaće firme su takođe mogući,
posebno kroz efekte istiskivanja (crowding out effects). Strani investitori mogu
steći tržišni udeo na štetu domaćih firmi pa one, bar na kratak rok, ostaju sa viškom
proizvodnih kapaciteta, niskom produktivnošću i niskom profitabilnošću. Strani
investitori se mogu snabdevati na spoljnom, međunarodnom tržištu i tako oslabiti
domaću bazu snabdevača.
2. Ispitivanje direktnih i indirektnih spillovera na ljudski kapital
Ulazak SDI u tranzicione zemlje pratio je trendove koji se pretpostavljavaju
argumentom putanje zavisnosti. Zemlje koje su otpočele reformski proces ranije
privukle su više SDI od onih koje su kasnile, što je slučaj sa Srbijom. Privatizacioni
metod je isto tako bio važan. Na primer, u Mađarskoj direktne prodaje su bile
najčešće, u Srbiji priliv SDI raste tek pošto je preferiran metod direktne prodaje.
Dok su direktne prodaje strateškim investitorima najbrži metod privatizacije, sve je
očiglednije da on kreira u post privatizaciji probleme sa konkurencijom jer su
različiti podsticaji za tržišnu moć davani u fazi pregovaranja.
Glavnina SDI u Srbiji od 2000. godine do danas (kao što su US Philip Morris
u niškoj duvanskoj industriji, ruski Lukoil u Beopterolu, švajcarski Halcim u
Novom Popovcu, grčka Alfa banka u Jugobanci, franculski Lafarge u Beočinu, itd)
su rezultat privatizacije. Bilo je nekoliko akvizicija, Sartid Smederevo kupljena je u
stečajnom postupku od US Steel. Broj greenfield investicija je još uvek nizak, a
investirane sume su male, sa nekoliko izuzetaka kakav je na primer Ball
Corporation (US) koja je investirala 7.5 miliona evra u proizvodnju
aluminijumskih konzervi. Najveći deo SDI je otišao u usluge, telekomunikacije,
banke i osiguranja, oko 44 % priliva u 2006. godini. SDI u velikoprodajnom i
maloprodajnom trgovinskom sektoru čine 24 % ukupnog priliva, sektor nekretnina
12 %, dok je sektor proizvodnje činio 20 % totala u 2006. godini (EIU, 2007).
Ovde se posebno ističe način ulaska SDI u Srbiju jer od njega zavisi priroda i
veličina spillovera. Kod npr. zajedničkih ulaganja (joint ventures) dva partnera
učestvuju sa svojim resursima u zamenu za pristup i korišćennje resursa jednog
partnera. Ovaj način može voditi do uzajamnog učenja i lako proširiti veze i
81