inostrani kapital kao faktor razvoja zemalja - Ekonomski fakultet u ...

će se zapažanje da porast deviznog priliva po osnovu robnog izvoza treba da
zameni rast inostrane zaduženosti kao izvora finansiranja deficita tekućeg računa
Srbije. Da bi se to postiglo, potrebno je kroz nove investicije diversifikovati
domaći izvoz i umanjiti zavisnost izvoznih prihoda od kolebanja svetskih cena
primarnih proizvoda.
Ograničen priliv SDI i eksplozija spoljne zaduženosti privatnog sektora
povećavaju spoljnu osetljivost zemlje. Ako se imaju u vidu i slabosti u
finansijskom sektoru (uglavnom iskazane u velikoj zaduženosti stanovništva i
eurizaciji privrede i kreditnog poslovanja), uz nerazvijeno tržište kapitala, moglo bi
se zaključiti da je ukupna osetljivost zemlje još uvek visoka, i da to otežava
održivost dostignute neravnoteže u tekućim transakcijama platnog bilansa 33 .
Razmere osetljivosti privrede Srbije u poređenju sa izabranim zemaljama u
tranziciji, možemo sagledati iz podataka tabele 1.
Na osnovu podataka tabele 1. zapaža se visoka spoljna osetljivost Srbije
prema bilansu tekućeg računa. Mada je Bugarska u posmatranoj godini imala veće
učešće tekućeg deficita u BDP od Srbije, uočava se da je prosek ovog deficita za
sve zemlje u tranziciji bio znatno niži u poređenju sa Srbijom (ovaj pokazatelj za
Srbiju je pogoršan u 2007. godini) 34 . Osim toga, Srbija je imala najveću stopu
eurizacije kredita, što takođe ukazuje na njenu visoku osetljivost. Spoljni dug
Srbije u odnosu na BDP je manji od istovetnog pokazatelja za Hrvatsku i
Bugarsku, ali je još uvek veći od proseka za sve zemlje u tranziciji. Jedino je
pokriće kratkoročnog duga i anuiteta po srednjoročom i dugoročnom dugu
deviznim rezervama bilo na nivou proseka svih zemalja u tranziciji. Na osnovu
navedenih pokazatelja bi se moglo zaključiti da Srbija ispoljava visoku spoljnu
osetljivost, i da je zbog toga potrebno ubrzati strukturne reforme kako bi se u
33 Suficit u budžetu Srbije u iznosu od 12,9 mlrd. dinara u 2007. godini sugeriše ocenu da fiskalna
politika u ovoj godini nije značajnije uticala na porast deficita tekućeg računa. Takođe treba
spomenuti da poslednjih godina opada učešće javnog duga Srbije u BDP (ovo učešće je opalo sa
38,8% BDP-a u 2006. na 28,3% BDP-a u 2007. godini) (Ministarstvo finansija Republike Srbije,
Bilten javnih finansija za mesec decembar 2007., Beograd, 2007, str. 6).
34
Tekući račun tri baltičke zemlje (Estonija, Letonija i Litvanija) takođe beleži visok deficit: 15,5%;
22,4%; i 10,8% BDP-a, respektivno u 2006. godini. U istoj godini, deficit tekućeg računa Češke
Republike je iznosio 3,3% BDP-a, Poljske 3,2% BDP-a, Mađarske 6,6% BDP-a i Slovačke 9,7%
BDP-a. Baltičke zemlje takođe beleže rastući trgovinski deficit. SDI su glavni izvor pokrića deficita
tekućeg računa u ovim zemljama (ICEG European Center, „Sustainability of External Balances in
the Baltic Countries“, News of the Month, Budapest, decembar 2007, ss. 8-12). Priliv SDI u
Rumuniju i Bugarsku je bio manjeg obima tokom 1990-ih godina, uglavnom zbog neodgovarajuće
poslovne infrastrukture, ekonomske nestabilnosti, usporene privatizacije i regionalnih sukoba. Priliv
SDI je znatnije porastao tek početkom 2000-ih godina, pod uticajem privatizacije i grinfild
investicija. Stanje SDI u Bugarskoj i Rumuniji 2006. godine je dostiglo iznos od 62 mlrd. dolara, što
u osnovi znači porast od 18 puta tokom protekle decenije. Anticipirajući prijem ove dve zemlje u EU
1. januara 2007. godine, strani investitori su povećali ulaganja u privrede ovih zemalja. Postepena
transformacija poslovnog okruženja u ove dve zemlje u periodu pre pridruživanja EU, značajno je
uticala na priliv SDI. Niske nadnice su takođe delovale na priliv SDI, mada su i industrijske grane
sa visokom dodatom vrednošću ostvarile povećan priliv SDI (UNCTAD, World Investment Report
2007: Transnational Corporations, Extractive Industries and Development, UN New York and
Geneva, 2007, str. 62).
54