inostrani kapital kao faktor razvoja zemalja - Ekonomski fakultet u ...

u Evropskoj uniji. Želja evropskih zemalja u tranziciji da postanu članice EU je na
dva načina uticala na povećanje priliva SDI u region. Prvo, smanjivanjem rizika za
investiranje kroz poboljšanje poslovne klime, privrženost reformama,
usaglašavanje pravnih propisa sa propisima EU i sl. Drugo, sporazumi o
pridruživanju su obezbedili nesmetan pristup velikom tržištu razvijenih zemalja,
čime je investitorima pružena mogućnost da izbegnu trgovinske barijere EU i da
povećanjem ukupne prodaje ostvaruju ekonomiju obima. Istovremeno su
transnacionalnim kompanijama iz Evropske unije pružene mogućnosti da koriste
jeftiniju radnu snagu u tranzicionim zemljama. Blizina tržišta EU, kao i perspektive
budućeg učlanjenja oblikovale su geografsku usmerenost SDI. Zemlje koje su bliže
Evropskoj uniji, u svakom smislu, primile su veći nivo stranih investicija, pa su i
njihovi rezultati u trgovinskoj liberalizaciji bolji.
Zaključak
Priliv stranih direktnih investicija se, sam po sebi, ne može kvalifikovati ni
kao loš ni kao dobar za zemlju domaćina. Brojni su primeri koji bi se mogli
upotrebiti u svrhu ilustrovanja i njegove loše i dobre strane. Uticaj koji će SDI
imati na konkretnu zemlju zavise od brojnih faktora kao što su: namera investitora,
uslovi investiranja, sektorska struktura investicija, transfer tehnologije itd.
Sa druge strane, pored svega navedenog, značaj koji SDI imaju za ekonomiju
jedne zemlje zavisi i od situacije u kojoj se zemlja nalazi. Za evropske zemlje u
tranziciji, SDI su odigrale veoma značajnu ulogu. Tranzicija se u ovim zemljama
odvijala i odvija se velikom brzinom. Brza liberalizacija cena i liberalizacija
spoljnotrgovinskih tokova, sklapanje reciprocitetnih trgovinskih ugovora sa
ekonomski nadmoćnijom Evropskom unijom, i sve to u uslovima velikog
tehnološkog zaostajanja i slabe konkurentnosti su faktori koji su priliv SDI učinile
neophodnim za ekonomski razvoj.
Trgovinsko otvaranje pod takvim i u takvim uslovima, a bez značajnog priliva
SDI bi značilo ekonomski krah i nazadovanje. Zato su strane investicije, uz sve
svoje mane, neophodan faktor ekonomskog razvoja tranzicionih zemalja. Da je to
tako, svedoče nam i postignuti rezultati promene spoljnotrgovinskih performansi
evropskih tranzicionih zemalja. Zemlje koje su imale više uspeha u poboljšanju
svoje pozicije na svetskom tržištu su upravo one zemlje koje su privukle
najznačajnije iznose SDI. Zemlje Zapadnog Balkana imaju učešće u prilivu SDI u
tranzicione zemlje Evrope od svega 9,26% u periodu od 1992. do 2006. godine i
jednako nisko učešće od 7,82% u ukupnom izvozu tranzicionih zemalja. Pri tome
treba imati u vidu i zaostajanje u robnoj strukturi izvoza i njegovoj inferiornijoj
geografskoj usmerenosti.
Direktna povezanost priliva SDI sa izvoznim rezultatima zemlje domaćina
potvrđuje činjenicu da su strane kompanije pre svega zainteresovane za
iskorišćavanje pogodnosti koje tranzicione zemlje nude na polju snižavanja
345