inostrani kapital kao faktor razvoja zemalja - Ekonomski fakultet u ...

godina. Tu ogromnu količinu uvezene robe je trebalo prevesti, prodati, osigurati i
obezbediti novac za njenu nabavku. Upravo su ovo sektori koji su beležili iznad
prosečan, trostruko brži rast od rasta GDP-a. Dakle, na početku začaranog kruga se
nalazi visok uvoz, koji stvara uslove za iznad prosečan rast usluga, na koje se
zaračunava i naplaćuje PDV, što sve zajedno obezbeđuje visoke stope rasta BDP-a.
Krug je zatvoren time, što se plasman uvoznih proizvoda i vezanih usluga
obezbeđuje veštačkim povećanjem inače niske kupovne moći domaćeg
nezaposlenog i slabo plaćenog stanovništva, kroz “povoljne” kredite, koje
stanovništvo olako uzima, zalažući stanove i kuće u hipoteku. Održivost ovakvog
“modela” razvoja presudno zavisi od raspoloživosti stranih sredstava plaćanja.
U naznačenom periodu stopa inflacije je radikalno oborena. Ona danas ne
remeti privredne tokove, kao što je to bio slučaj sa početka analiziranog perioda.
Nažalost, u tekućoj, 2008. godini, inflacija, mimo svih očekivanja, ponovo
ubrzava. Zasad ne postoji opasnost da dostigne nivo iz 2001. godine, ali njen
ponovni rast pokazuje da je ona redukovana monetarnim merama i da se u realnom
sektoru suštinski nisu desile očekivane promene. Izostanak ozbiljnog restrukturiranja
i oporavka srpske industrije i poljoprivrede, učvršćuje uverenje, da za
dugoročno obuzdavanje inflacije nisu dovoljne samo mere monetarne politike.
Nezaposlenost u Srbiji je neznatno smanjena, ali i dalje ona predstavlja jedan
od najtežih problema srpske privrede. Broj stvarno nezaposlenih lica u Srbiji je
teško utvrditi, jer se značajno razlikuju podaci u zavisnosti od primenjene
metodologije. Nezavisno od primenjene metodologije, stopa nezaposlenosti u Srbiji
je među najvišim stopama nezaposlenosti u Evropi. Optimizam da će privatizovana
preduzeća relativno brzo apsorbovati radnike, koji su u procesu privatizacije ostali
bez posla je bio nerealan. Među nezaposlenim najviše je mladih, žena, lica koja
traže prvo zaposlenje i „starijih“ radnika koja su posao izgubili u procesu
tranzicije.
Iako srpski izvoz u poslednjih sedam godina beleži veoma dinamične stope
rasta, on je i dalje veoma skroman, jer je tek 2006. prevazišao nivo našeg izvoza iz
daleke 1990. godine. Po visini izvoza od 6 milijardi dolara u 1990. godini, Srbija je
bila na nivou Češke. Šesnaest godina kasnije, 2006. godine, srpski izvoz je
dostigao 6,5 milijardi dolara, a izvoz Češke (bez Slovačke – 40 milijardi dolara) je
iznosio preko 90 milijardi dolara. Skromnost srpskog izvoza potvrđuje i činjenica
da je on godinama više nego dvostruko niži od godišnjih vrednosti srpskog uvoza.
Zbog enormno visokog uvoza, neprimerenog visini našeg GDP-a, deficit
spoljno-trgovinskog bilansa ima izrazitu tendenciju rasta. Od 2,9 milijardi dolara u
2001. godini, spoljno-trgovinski deficit je povećan na čak 9,5 milijardi dolara u
2007. godini. Finansiranje ogromnog deficita se trenutno obezbeđuje iz priliva naše
dijaspore, sredstva od privatizacije i neto zaduženja, zbog čega ubrzano raste
spoljni dug Srbije, dostigavši 26,2 milijarde dolara na kraju 2007. godine. I pored
otpisa 4,7 milijardi dolara Pariskog i Londonskog kluba poverilaca, neto zaduženje
Srbije je u odnosu na 2000. godinu povećano za skoro 20 milijardi dolara.
102