inostrani kapital kao faktor razvoja zemalja - Ekonomski fakultet u ...

u vidu da je reč o logici dijaloga. Faktori socijalnog i urbanog razvoja deluju
istovremeno, kako bi sve uključili i podstakli inovatorske sposobnosti svake
jedinke ponaosob.
Planiranje se manifestuje preko različitih instrumenata: politika i regulative
koje za polaznu osnovu imaju primenu logike u koherentnosti nastajanja i odvijanja
procesa privrednog razvoja. Suština privrednog planiranja je da na vreme reaguje
na pojavu problema privrednog razvoja. Da bi ovo bilo moguće, moraju biti
razvijene fleksibilne planerske metode i tehnike, kako bi se izašlo na kraj sa
dinamičnim socijalnim i ekonomskim pojavama i procesima. Mehanizmi su:
uredbe, norme i standardi, kao i različite metode i tehnike. Zatim postoje i posebne
mere i propisi radi prevazilaženja postojećih ili novonastalih razvojnih konflikata
koji se odnose na: zagađenost voda, vazduha, zemljišta, velike gustine, loše
organizovan saobraćaj, potreba za radnom snagom, školstvo, zdravstvo, industrija
itd.
Uloga države, pa samim tim i lokalne samouprave, je da stimuliše i olakša
razvoj privatne i javne imovine na ekonomski efikasan i racionalan način, pa je
planiranje proces prikupljanja znanja o postojećim i budućim potrebama, resursima
i kao metod definisanja razvojnih ciljeva. Kroz proces planiranja određuju se
pravci buduće saradnje javnog i privatnog sektora.
Osnovni zadatak regiona i opština je da donesu teritorijalno integrisane i
lokalno prilagođene razvojne strategije. Razvojna politika regiona prvenstveno se
zasniva na:
- Konzerviranju, zaštiti, unapređenju i definisanju kapaciteta (ako je dalji
razvoj ograničen) prirodnog područja,
- Stimulisanju kompaktne razvojne politike lokalne zajednice, povećanje
saobraćajne efikasnosti urbanih i ruralnih ambijenata,
- Optimalizaciji gustina stanovanja (obezbeđenje troškovne efikasnosti i
efikasnosti infrastrukturnih investicija), zaštita poljoprivrednog zemljišta,
- Ravnoteži između smeštaja radne snage i mogućnosti zapošljavanja,
- Ograničenju korišćenja automobila i podsticanje Javnog prevoza,
- Razvijanju informacionih tehnologija radi smanjenja nepotrebog transporta
roba,
- Razvijanju komunalnih usluga, pogodnosti i raznih programa radi
razvijanja osećanja pripadnosti određenoj zajednici,
- Podsticanju celovitosti ambijenta kao važnog elementa urbane
infrastrukture,
- Obezbeđenju da planovi, razvojne politike, programi i projekti javnog i
privatnog sektora sadrže principe obazrivosti i zaštite životne sredine,
- Konceptu neto-ekonomskih koristi prilikom vrednovanja razvoja i isticanja
potreba da se rehabilituje okolina i restaurira oštećeni habitat,
308